08 nov
PRESS

#stayathome Wishlist: Podrška lokalnim brendovima u vreme krize

Objavljeno na portalu Before After 15.04.2020.
https://www.beforeafter.rs/drustvo/stayathome-wishlist-podrska-lokalnim-brendovima-u-vreme-krize/

Male lokalne proizvođače možete da podržite i dok sedite kod kuće, a mi vam predstavljamo izbor sa domaćeg tržišta koji će vam boravak u samoizolaciji učiniti prijatnijim.

Navike su nam se bitno promenile u proteklih nekoliko nedelja. Samoizolacija i fizička distanca koju preporučuju lekari, kao i vanredno stanje i ograničavanje kretanja koje nam je uvela država, zahtevaju novu vrstu organizacije života.

Nije mali broj nas koji smo životni prostor morali da reorganizujemo i pretvorimo jedan njegov deo u kancelariju. To podrazumeva i drugačiju vrstu odevne kombinacije, tako da dane u kancelariji možete provesti u pidžami, trenerci i papučama. Promenili su se i životni prioriteti zbog zatvaranja ugostiteljskih objekata i radnji, pa se trudimo da sebi napravimo male trenutke uživanja dok gledamo filmove ili serije, čitamo, stičemo nove veštine ili jednostavno se samo odmaramo.

U ovo vreme ne smemo zaboraviti na sve one male proizvođače i radnje koje su nam izašle u susret i omogućile dostavu proizvoda i usluga. Učinite da i njima i vama ovi dani karantina prođu što ugodnije.

 

Čokolada
Valentina i karanfil
Cena zavisi od izbora čokolade

Jedna od najboljih stvari da podignete sertonin u ovo vreme je čokolada. Bean-to-bar čokolada iz celog sveta koje Valentina uvozi od sada možete tokom vanrednog stanja naručiti na kućnu adresu, ili tri puta nedeljno pokupiti u radnji na Dorćolu. Pored uvoznih, možete kupiti i domaće čokolade i poslastice koje se od najfinijih sastojaka prave u ovoj manufakturi. Valentina ima i popust 😉.

Kupka
Sofi
Cena: 250 rsd

Od odlaska u neki spa, bazen ili saunu ovog aprila nema ništa. Ukoliko ste planirali da se od stresa oporavite u nekoj od banja tokom uskršnjih ili prvomajskih praznika, to će čekati neku bolju priliku. Ipak mala uteha za beg od loših stvari može biti kupka. Preporuka je da nabavite ručno pravljenje Sofi sa aromama lavande, čokolade, vanile, jasmina ili jagode.

 

Booka 
Cena: 3 knjige za 990 rsd

Izdavačka kuća Booka, koja je posvećena svežoj savremenoj književnosti, ovih dana ima posebnu akciju #ostanikodkuće, čime su se priružili solidarnom pokretu izdavača i knjižara u tome da kvalitetne knjige dođu do vaših vrata. Dobar je trenutak da otkrijete zanimljive naslove sa svetske i regionalne scene.

Zanatsko pivo
Salto
Cena: od 160 do 225 rsd

Ekipa koja pravi Salto pivo ističe da ga pravi sa istom inspiracijom i strašću kao i prvo pivo koje su pre mnogo godina napravili za prijatelje. Sada ga sa prijateljima možete popiti na nekom Zoom razgovoru. Imate izbor 3 ukusa – Pale Ale, Belgrade Ipa i Wit. Pivo stiže na vaš kućni prag.

 

Notesi i tefteri
Manonija
Cena: od 420 do 1250 rsd

Manonija je domaći brend koji stvara pod sloganom #odmorjeotpor, pa je odlična ideja da u ovo vreme prinudnog odmora podržite njihove stavove o solidarnosti – zauzvrat ćete dobiti kvalitetan notes za bilo koju namenu. Osim toga, na njihovom sajtu možete skinuti besplatnu tabelu za planiranje kupovine tokom vanrednog stanja, a videćete i da su svi proizvodi trenutno na vanrednom sniženju.

Pamučni duks
Kota
Cena: 5528 rsd

Nežni, mekan i kvalitetan oversize duks je nešto što bi ovih dana mogao da postane ključni odevni predmet. Osim toga, jednostavan duks je nešto što nikada neće izaći iz mode (pa ni po izlasku iz karantina). Kota je lokalni održivi brend koji je posvećen svedenim komadima od organskog pamuka, a ne nosite dukseve, naći ćete u njihovoj ponudi i druge podjednako udobne komade odeće za svaki dan.

 

Papuče
Grubin
Cena: od 2500 do 4000 rsd

U danima kada se uglavnom šetamo po kući takođe nam je potrebna udobna obuća, a Grubin je dobro poznati domaći brend koji je kao zanatska radionica nastao još 30-ih godina. Baveći se anatomskom obućom oni neprestano unapređuju svoj asortiman, a možete ih podržati tako što ćete za sebe odabrati neki model iz njihovih kolekcija.

 

Vino
105paopet
Cena: na upit

Imate li šemu za vino? Ovako su iz male kompanije 105paopet dočekali vreme samoizolacije. U asortimanu imaju sjajna vina iz malih, butique vinarija najfinijeg kvaliteta, i tu su za preporuke i savete koje vino da izaberete. Naravno, uz dostavu.

 

Pidžama
Doradora
Cena: na upit

Ove svilene i pamučne pidžame različitih dezena se osmišljavaju i šiju u Beogradu, a predstavljaju elegantne i lagane komade koji će učiniti da se kod kuće osećate kao u “Doručku kod Tifanija” (a da vam pritom bude udobno). Ukoliko ovih dana sebi možete da dozvolite da se uspavate, ili možda da duže ostanete u pidžami, predlažemo da pogledate njihovu ponudu.

 

Čarape
Lovers
Cena: 600 rsd/par

Poklon koji možete kupiti svima onima koje volite, a nedostaju vam u vreme društvenog distanciranja. Za kupce #lovers majica ili dukseva obezbeđen je i poklon – praktična pamučna maska sa💓.

 

Helanke
Vika sportswear
Cena: od 2750 do 3790rsd

Ukoliko vam je u samoizolaciji preko potrebno nešto za vežbanje u kućnom ambijentu, predlažemo da istražite ponudu (i popuste) ovog domaćeg brenda koji se u potpunosti posvetio tome da trening učini prijatnim, kao i da vam omogući da u pokretu izgledate dobro.

Trenerka
ZLA-ZLA
Cena: 3.951 rsd

Dugotrajni boravak u kući nam je svakako promenio navike, tako da sada poslove od kuće koji podrazumevaju rad sa klijentima možete obavljati i u trenerci. Dobar izbor za karantin, a svakako i za kasnije, je donji deo trenerke sa old school ZLA all over printom.

Karantinski paketići
Fini
Cena zavisi od paketića

Fini su se brzo prilagodili novonastalnoj situaciji i odgovoru na pitanje: “Šta ima slatko?”. Napravili su karantinske preporuke za doručak i slatkiše posle ručka, koje se menjaju na dnevnom nivou. Tako da, ukoliko poželite kiš, makaron, tart ili tortu, stižu pravo do vrata – samo pažljivo pratite Instagram @fini.rs. 

Bandana
Shinobi
Cena: 1.800 rsd

Odličan modni detalj ovih dana ukoliko morate da budete na ulici ili nekom zatvorenom prostoru, a ponestane vam maski. Možete je staviti i preko maske, svakako će biti korisna i kasnije jer će Beograd, kada se stvari vrate u normalu, i dalje biti zagađen.

 

Kaktus
Kamen dizajn
Cena: na upit

Kamen dizajn godinama izrađuje ručno pravljene saksije, činije i svećnjake od veštačkog kamena. Kod njih možete kupiti i zasađene sobne biljke da oplemenite kutak stana ili sada – prinudne kancelarije.

08 nov
PRESS

Fever-Tree tonic

GROZNIČAVO DOBAR UKUS

Objavljeno u Wine Style, broj 70, 2018. i na portalu https://winestyle.rs/2018/fever-tree-tonic/ 10.08.2018.

Da nije bilo duge potrage za najboljim plantažama za proizvodnju najčistijeg i najkvalitetnijeg kinina, a koja se završila u Kongu, pitanje je da li bi danas premijum tonici Fever Tree bili jedni od najpopularnijih i najnagrađivanijih na svetu

Era potere za kininom

Legenda kaže da su koru „grozničavog drveta“ (fever tree) prvi put upotrebili Španci, 1630. godine u Peruu, dajući je grofici Chinchon kada je bila zaražena malarijom (koju su kolonijalci tada zvali groznica). Grofica se oporavila, a blagodeti čarobnog drveta bile su otkrivene. Nakon što se fever tree drvo proslavilo u kolonizovanom svetu, prilikom uvoženja u Englesku dobilo je novo ime – jezuitski prah.

Ipak, lekovita moć ovog drveta postala je poznata dvadesetih godina devetnaestog veka, kada je britanska armija, iz predostrožnosti od malarije, mešala kinin (ekstrakt iz kore „grozničavog drveta“) sa šećerom i vodom – bio je to prvi Indian Tonic Water ikada. Kasnije su mu dodali i džin, i tako je rođen džin-tonik, arhetipsko piće britanske imperije.

S obzirom na to da glavni sastojak ovog napitka dolazi iz grozničavog drveta, nastala je velika potražnja za njim, pa su stručnjaci iz Evrope pohrlili u Južnu Ameriku u potrazi za najboljim semenom. Holanđani su imali najviše sreće, poslavši britanskog istraživača Charlesa Ledgera u Peru, gde je pronašao seme koje ima osam puta više kinina od svih drugih. Holandija je tako dobila monopol na tržištu, a drvo je posađeno u Republici Kongo.

Mnogo godina kasnije, vodeći kompaniju Plymouth Gin, Charles Rolls se pridružuje Timu Warrillowu u analizi tonika koji postoje na tržištu. Otkrili su da većina tonika sadrži natrijumov benzoat (konzervans), jeftine arome pomorandže kao što je dekanal, kao i veštačke šećere, odnosno saharin. To ih je inspirisalo na osmanastomesečno putovanje, koje su započeli u britanskim biliotekama tražeći podatke o izvorima kinina pre 1620. godine. Otkrili su spektakularnu, ali zaboravljenu plantažu Charlesa Ledgera u srcu Konga. Plantaža je obnovljena i danas se na njoj ponovo proizvodi najfiniji kinin, a koji kompanija Fever Tree koristi u proizvodnji svojih prirodnih premijum tonika. Prvi Fever Tree tonik proizveden je 2005. godine i od tada u svetu tonika, a i džin-tonika, ništa više nije isto.

Era uspeha

Od osnivanja, Fever Tree tonik je dobio brojne nagrade za kvalitet, kao i priznanja kritičara, barova i gastronomskih stručnjaka. Poslednje četiri godine zaredom nagrađivani su prvim mestom #1 Best Selling and Top Trending Tonic Water u izboru asocijacije World’s 50 Best Bars, pozicionirajući se kao vodeći brend u svetu. Godine 2016. Fever Tree osvojio je nagrade Grant Thornton IPO of the Year Award i Queen’s Award for Enterprise. Takođe, tu su i nagrade od Asia’s 50 Best Bars, The Time Out Bar Awards, The CLASS Bar Awards, Tales of the Cocktail Spirited Awards and The Mixology and Australian Bartender Awards, World’s 50 Best Bars group i Australian Liquor Industry Awards. U Španiji je dobio priznanje kao najbolji tonik na španskom tržištu na takmičenju Guia Penin’s ‘Best in Class’. Fever Tree Mediterranean Tonic i Ginger Beer dobitnici su zlatne medalje Gold Awards na Sofi Awards takmičenju u USA, a Ginger Beer nagradu za Best New Product na Tales of the Cocktail – američkom premijum događaju za spiritse, dokazujući se kao pionir kako u kreiranju ukusa, tako i kvalitetu sastojaka u sektoru autentične premijum mixer kategorije.

Alhemiija Fever Tree tonika

KININ (KONGO): Kinin dolazi iz Konga. Kao ključni sastojak i esencija gorčine u toniku, kompanija je izabrala državu Kongo i zaboravljene plantaže koje je Charles Ledger zasadio. Ime Fever Tree odabrala je po kolonijalnom imenu drveta cinchona tree, iz čije kore se dobija najkvalitetniji kinin. Nakon brojnih istraživanja, otkrili su plantaže na granici Konga i Ruande, gde se i danas proizvodi verovatno najkvalitetniji kinin na svetu.

ZELENI ĐUMBIR (OBALA SLONOVAČE): Otkriće đumbira na Obali Slonovače bio je pravi „eureka trenutak“ za Charlesa i Tima. Kao nijedan drugi đumbir, ovaj je imao sveže arome limunove trave, dok se uljana aroma ekstrahovala odmah nakon berbe.

ĐUMBIR (NIGERIJA): Đumbir iz Nigerije je intenzivan u aromi i ukusima i vrlo je komplementaran sa svežim sokovima zelenog đumbira.

COCHIN ĐUMBIR (JUGOZAPADNA indijA): Neuobičajeno raskošan, sa zemljanim i notama koje podsećaju na čokoladu, ovaj đumbir povećava komplesknost ukusa u kombinaciji sa nigerijskim i zelenim đumbirom.

ZOVA (GLOUČESTERŠIR, ENGLESKA): Da bi dobili savršen ukus zove, izabrali su malu Gloučesteršir farmu, koja je nagrađena za najviši kvalitet zove.

‘SFUMATRICE’ LIMUNOV EKSTRAKT (SICILIJA): Neki od najlepših zasada limuna nalaze se na plodnim padinama planine Etna na Sicliji. Kompanija Fever Tree koristi limun upravo sa tih plantaža za proizvodnju ekstrakta za svoje tonike, kao što je ekstrakt visokokvalitetnog ulja iz kore limuna, dok se sfumatrice tehnika koristi za dobijanje soka iz limuna (lagano presovanje, tehnika koja se koristi u proizvodnji premijum parfema).

LIMUNOVA TRAVA I RUZMARIN (OBALE MEDITERANA):

Mediterranean Tonic sadrži razna esencijalna ulja, kao i citruse i začinsko bilje koji dolaze sa obala Mediterana. Limunova trava i ruzmarin dolaze iz Provanse i ovom toniku daju jedinstvenu floralnu aromu.

ŠEĆERNA TRSKA I VOĆNI ŠEĆER: Atipično za većinu miksera i sokova na tržištu, a koji sadrže saharin i aspartam, proizvodi Fever Tree ne sadrže veštačke zaslađivače. U svim tonicima kompanija koristi trščani šećer, dok za tonik Naturally Light koristi voćni šećer. Ovi izvori prirodnog šećera kreiraju paletu čistih ukusa, bez zamornog aftertejsta koji je tipičan za jeftine i veštačke alternative.

MEKA IZVORSKA VODA SA ELMHUSRT IZVORA: Za miksere Fever Tree koristi se izuzetno kvalitetna izvorska voda iz ruralnih krajeva u Stafordširu u Engleskoj. Sa niskim sadržajem minerala, ova voda je veoma meka, što omogućuje da se dobije nežno i prefinjeno piće. Kvalitetna karbonizacija je veoma važan korak u proizvodnji svakog miksera, pa zato kompanija to radi najboljom tehnologijom, zahvaljujući kojoj nastaju mali i elegantni mehurići koji kreiraju prefinjenu završnicu.

 

08 nov
PUTOPIS

Priča o najautentičnijem italijanskom vinaru

Autor: Sonja Stojić
Članak je je objavljen 23.03.2018. na stranici portala Before After https://www.beforeafter.rs/drustvo/prica-o-najautenticnijem-italijanskom-vinaru/

Sve bih htela da ovaj tekst započnem objektivno, nepristrasno, ali ne vredi. Soldera je najbolje vino koje sam pila u životu, dok je Gianfranco Soldera najautentičniji vinar kog sam upoznala!!

Dugo razmišljam koje vino da uvezem iz Italije, to nam fali u portfoliu. U Srbiji se, pored sad već domaćih vina, najviše piju Italijani, pa Španci. Ali stvar je u tome što ja u stvari nisam veliki fan italijanskih vina. I Gianfranco me je provalio odmah, kaže sa gnušanjem: „Ti si frankofil!“. Da, Francuzi imaju ono što je meni za vino najbitnije: elegancija! S druge strane, jedna od moje dve najomiljenije regije ikad je Piedmont. Ali Piedmont je drugačija Italija – nemasna, oštra, strejtaška. I u Srbiji se ne pije. Svi hoće Toscanu! Razmišljam… Ornelaia – uvozi se, Sassiacia – uvozi se, Tenuta di Biserno – uvozi se, Tua Rita – uvozi se, Tignanello – uvozi se! Dođavola! Em nisam fan Toscane, em sve što je najbolje već neko radi! Žalim se drugu, kaže: „A Soldera?“. Soldera, Soldera, čekaj čekaj…okrećem telefon, zovem Hrvatsku: „Marko, da li smo mi pili Solderu?“, vriska sa druge strane slušalice: „Kako se ne sećaš, pili smo berbu ’94, otvorio Pope, najbolje vino koje smo pili u životu!“.

I tako, pokupimo se Marko i ja, i još par ljudi i ovog januara posetimo Solderu u nadi da ću dobiti uvoz. Pre puta – google. Parker kaže jedno od najbolja četiri italijanska vina koja je ikada pio. Jancis Robinson, pa Jancis.. realno se loži na Italijane. Hvalospevi na sve strane, svima utisak da se radi o jednom od najboljih vina. Međutim, kao što ostavlja utisak vino, tako ovde ostavlja i njegov vinar. Pričaju o njemu da je čudan tip, prgav, individualac. Već mi se sviđa!

 

Tamo smo 11. januara. Ulazak u vinariju je pod zaključnom kapijom i kamerama. Znam o čemu se radi. Pre nekoliko godina Gainfranco je imao zaposlenog nekog bivšeg narkomana. Šta se tipu desilo, niko ne zna, ali je ušao u podrum i otvorio slavine na svim buradima, te prolio 6 (šest) različitih berbi.

U Montelćinu, odakle je Soldera, da bi se jedno vino zvalo Brunello di Montalcino po zakonu (da, to je ozakonjeno!) vino mora da stoji u podrumu 5 godina pre nego što izađe na tržište. Ovaj pomenuti tip je prolio skoro sva vina iz berbi 2007-2012, i tako ga faktički ostavio bez tržišta na šest godina. Inače, tu je u igri i jedna baš velika afera. Kad mu se to desilo, Konzorcijum Brunello di Montalcino je doneo odluku da pomognu Gainfrancu i daju mu svoje grožđe da prebrodi teške trenutke. On, kakav već jeste, smrtno se uvredio da neko može da pomisli da bi on tuđe grožđe stavljao u svoja vina optuživši ih da muljaju, prave Brunello od grožđa koje ne dolazi iz apelacije Montalcina, i sl. Posledica te priče je da je napustio Konzorcijum i da danas svoje vino više ne može da nazove Brunello di Montalcino.

Tvrd tip, kategoričan, skrupulan, znamo kako prođu takvi. Međutim, njega to nije omelo, imao je tada 78 godina, novac, verujem, tada više nije primat, i to malo vina što mu je ostalo prodao je kroz svoju humanitarnu organizaciju u vrednosti 500.000 EUR, sredstva je donirao za medicinska istraživanja. Ok, vraćam se na temu, ušli smo na posed. On ima ukupno zasađeno 10ha vinograda od kojih pravi samo 15.000 flaša godišnje. Da biste to razumeli, treba da znate da bi boutique vinarije od te količine zasađenih hektara pravile cca 60.000 flaša godišnje. On ostavlja po čokotu 1-1,3 kg grožđa što i nije baš jako malo, ali za vreme berbe on i njegova porodica biraju svaki grozd koji ide u presu, i to rade najmanje 3 dana. Ono grožđe za koje odluče da nije dovoljno dobro vraćaju u vinograd, faktički ga koriste kao đubrivo. Dakle, jeste januar, ali nešto sa vinogradom je čudno. Loza je otkopana i na svakih 10 m su neke kamere. Mislim se, on je izgleda stvarno skrenuo zbog onog incidenta.

Prima nas u nekoj sobi koja liči na kancelariju. Unapred mi je Paola, njegova asistentkinja, rekla da kod njega degustiranja vina nema. Govori italijanski, ja ga razumem pomalo, ali da govorim ne umem. Sva sreća, sa mnom je Marko, njemu je maternji. Sat vremena razgovaramo, Marko simultano prevodi. Proverava me, testira me. Postavlja mi pitanja, pita me da li znam kako vinograd treba da bude postavljen? Ja se zbunim, on je nezadovoljan, kaže mora istok-zapad, tako loza ima sunca tokom celog dana. Objašnjava zašto je izabrao baš ove parcele u Montalćinu, ima vetra i skoro nikad kiše. Mrzi kišu, voda mora da dođe iz zemlje. Vetar mu treba da ne bi imao bakterija i bolesti u vinogradu. Zato i otkopava zimi vinograd, da bi mraz „očistio“ stablo loze.

Nisam izdržala i pitam ga za kamere, ispostavlja se da su u pitanju senzori. Preko njih je povezan sa 7 instituta koji u svakom trenutku mere milion različitih parametara, između ostalog i bakterije. Pitam ga šta radi sa tim informacijama, on je zbunjen, kao šta bi trebalo da radi sa tim, on jednostavno pomoću toga ZNA. Baš je takav, voli da zna, puno čita, ima 81. godinu i još uvek uči.

Gianfranco je kategoričan, vrlo precizan, ali non stop se smeje, onako slatko, kao da mljacka. Izlazimo iz kancelarije i idemo da nam pokaže vinograd. Dan je bio grozan, vetar jak, kiša, 11.januar – hladno! Iz vinograda idemo u botanički vrt, jako je ponosan na njega, uređuje ga njegova žena Graciela. Kaže kako ne bi mogao da ima tako dobra vina da nema tog vrta. Rekla sam vam, vinograd je 10ha, a ova botanička bašta zauzima 2ha (obože, koliko volim ljude koji nisu samo pragmatični!! Realno je umesto bašte mogao da posadi 2ha vinograda). Biljke su posađene po bojama i po cvetanju, u svakom trenutku ptice, životinje, i naravno bakterije imaju šta da jedu. Tako im odvraća pažnju od loze. Ima i neka tri jezerceta/bare koje su nastale spontano, zove ih „izvorom života“, tu su se pojavile kornjače, ptice imaju vodu preko leta. Zamišljam vrt u proleće. Nisam znala da li će nam pokazati podrum, vidim da idemo ka njemu, uzbuđena sam. Pokazuje na zidu herbarični zaperak dug 9m koji stoji kao neka slika/instalacija. Pitam ga razogračenih očiju zar ne skida zaperke?? Svi skidaju zaperke!! On kaže da je zaperak ključan za snadbevanje loze, jer upija sunce i stvara fotosintezu. Tako grožđe dobija najbolje. Ništa mi nije jasno! S

ilazimo na 14m ispod zemlje, a vazduh u podrumu je kao da se nalazim na 2000m nadmorske visine. Nikada nisam bila u podrumu koji ima tako dobru provetrenost, u kom nema onog ustajalog mirisa vina. Stvar je u tome što njegov podrum nema zidove. Iskopao je podrum 14m dubok, pored zemlje naređao kamenje, na kamenje umesto betona stavio je žicu. Gleda me i smeje se, kaže: „Sonja, ti bi morala da znaš da vinu treba čist vazduh, ono mora da diše!“. Dišem duboko i ja, prija mi. Koristi samo 3000l bačve, isključivo slavonske, francuskih se, naravno, gnuša. U podrumu ima jedno 25 buradi, pa da, tu leži 5 berbi. Nestaje na par sekundi, donosi čaše….osmeh mi se razvlači preko celog lica. Prilazi bačvi iz 2015. i daje nam vino da probamo. Ooooooooo, sve sad razumem, sad mi je sve jasno!!

 

Ako želite da probate ovo vino, pronaćićete ga ovde.

08 nov
PRESS

Passopiciaro – Guardiola 2012

Objavljeno na blogu Zapisi jednog Merloa, 05.08.2016.
http://merlo.rs/passopiciaro-guardiola-2012/
autor teksta i fotografije: Perica S. Radović

Evo i malo Sicilije na Zapisima. I to kakve…

Ne sećam se da sam pio bolji barikirani šardone.

Sve je ovde vanserijsko.

Prvo, dizajn etikete… Nisam, naravno, od onih koji vina kupuju na osnovu izgleda etikete, ali mislim da bi ova stvarno mogla da mi “proda” bocu. 🙂

Onda, miris…

Snažan, intenzivan, sladunjav ali i živahan dah prezrelog voća, oplemenjen strujanjima citrusne svežine i nežnim dodirom meda. Posle izvesnog vremena, u čitavom ovom spletu razaznajem i tonove kokosa.

Bogato, puno, zrelo.

Nepca oblaže breskva na samoj ivici prezrelosti. Majstorski je opkrojena izraženom mineralnošću i snagom kiselina – uz plemenitu notu dima −  koje celu ovu strukturu drže na okupu i čine ukus slojevitim, kompaktnim i moćnim.

Uprkos divnim goreopisanim senzacijama, sva ozbiljnost ovog vina – sva njegova snaga i raskoš − razotkrivaju se tek u retronazalnoj fazi: vrlo duga, stamena završnica − puna nekih badema i lešnika − koja te sjajnim balansom mekoće, svežine i bogatstva ukusa prosto tera da ga − žvaćeš.

Ne, ne sećam se da sam pio bolji barikirani šardone.

Sipajte ga u dekanter, a posle pola sata – sat i u neku malo širu čašu.

Uživanje može da počne.

 

08 nov
PRESS

Lis Neris – Jurosa 2014

Objavljeno na blogu Zapisi jednog Merloa, 19.02.2019.
http://merlo.rs/lis-neris-jurosa-2014/
autor teksta i fotografije: Perica S. Radović

Kao velikog ljubitelja čajeva, posebno me raduje ovaj jasni – kako ga često interno nazivam, hlorofilni – miris prelivenih listova japanskog zelenog čaja. Ako bih se drznuo da još dublje zađem u analizu, moj glas bi otišao nekom dobrom senča čaju.

Sjajan je ovo miris: u isto vreme bogat, moćan i elegantan. Čaj je samo delić njegove raskoši. Dobro, meni najdraži deo, ali ipak  – deo. Tu su i slatkasti tonovi nekog kandiranog voća, i slatki đumbir, i lešnik, i maslac, suve kajsije i još neka aromatična biljčica.

Sve je tako lepo upakovano, uredno složeno, „pod  konac“. Ništa ne štrči, ništa se ne lakta, ne gura.

Ipak, elegancija je glavni adut ovog vina. Punoća dolazi sa zaostalim ukusim, sa puterastim tonovima, i, čini mi se, kandiranim ananasom. Na talasu kvalitetnog hrasta, odlično upotrebljenog.

Ostavlja za sobom dug trag ovaj šardone. I na nepcima i u umu.

Kompleksan i svež. Sočan, dubok. Dobrih, miroljubivih kiselina.

Odaje utisak komplikovanog spoja mladalačke svežine i plemenitosti, prefinjenosti. Razbarušenosti i samouverenosti i temeljnosti.

Bez sumnje, odličan.

08 nov
PRESS

Pascal Jolivet – Sancerre 2015

Objavljeno na blogu Zapisi jednog Merloa, 26.06.2019.
http://merlo.rs/pascal-jolivet-sancerre-2015/
autor teksta i fotografije: Perica S. Radović

Ako ikako reči sila i elegancija mogu da stoje jedna blizu druge, iskoristio bih tu mogućnost za opis ovog vina: demonstracija sile elegancije!

Počev od sjajne, minimalističke a vrlo efektne etikete − preko uglađenog i ispoliranog mirisa – pa sve do dominacije svilenkastosti i nežnosti u ustima… Sve je ovde taaako dobro spakovano, tako prefinjeno, meko i diskretno. Tako nekako aristokratski.

I sve prestaje da bude bitno, osim te elegancije. Prosto zaboraviš da tražiš neke izolovane arome, prestaneš da tragaš za poznatim mirisima i asocijacijama, prepuštajući se samo ovoj sjajnoj upakovanosti, ovoj oblosti koja ti prožima čula. A kad napokon kreneš u potragu za nekim konkretnijim opisima, svašta nađeš.

Nađeš da je miris jasan, sortan, prepoznatljiv. Da ti nudi neku finu patinu – skoro prašinu – u najpozitivnijem kontekstu. I neko seno, i kremen, zrele kruške, i diskretnu zovu. I neki fini istočnjački začin.

Nađeš da se kiseline, koje nisu  čvrste i vibrantne, baš tako stišane odlično uklapaju u čitavu ovu zaokruženu konstrukciju.

Nađeš odličnu završnicu, koja te uvlači u sebe, u slojeve cveća, meda i opet onih začina…

Nađeš kako si po ko zna koji put pomislio da su Francuzi bogovi elegancije.

08 nov
PRESS

Cepa 21 2011

Objavljeno na blogu Zapisi jednog Merloa, 11.04.2016.
http://merlo.rs/cepa-21/
autor teksta i fotografije: Perica S. Radović

Evo, konačno, vina koje otvara sekciju PREPORUKE na Zapisima jednog Merloa.

Zašto me ne čudi što je baš špansko?

Iako mi je već posle 2-3 gutljaja bilo manje-više jasno s čim imam posla, i nakon  sat i po u dekanteru  arome su delovalo nekako zbijeno, sputano. Zbog toga sam dekantiranje produžio na ukupno 3 sata, što se ispostavilo kao prava stvar. Moram da napomenem da sam ovo vino degustirao tokom 3 naredna dana (bez upotrebe vakuum pumpice i sličnih stvari) i da je bivalo sve bolje i bolje!

Jako, јако lep miris. U oči odmah upada uravnoteženost njegovih komponenti. Svežina zrelog crvenog voća kao kičma, obavijena nedvosmislenim uticajima barika u vidu jasnih mirisa vanile i celog lista duvana, pre svega.

Divna, izdašna slojevitost koja ka nosu neprestano šalje nešto novo i drugačije, od čega je miris kokosa ono što najlakše razaznajem.

U ustima… sjajno! Tako puno, tako intenzivno! Kafa, čokolada, vanila, kakao, zrelo voće…  Rečju − raskoš!

Telo srednje do puno. Tanini baršunasti. Mekoću im  kvari snažan alkohol, za koji treba reći da je s obzirom na jačinu (15%) ipak dobro integrisan, a i da na neki način, pojačava utisak gustine i snage koje ovo vino donosi sa sobom.

Povratni ukus dug, sadržajan, širokogrud. Bogato okićen, a ipak elegantan.

Zaista sjajno vino! Intenzivno, snažno, puno. Sveže. Potentno.

Cepa 21 2011 istoimene vinarije je vino apsolutno vredno navedenog novca i kao takvo zaslužuje da se nađe u preporukama.

pecatpepe