Mišin Manifest

Mišin Manifest

Miša Cilić je prethodnih godinu i po dana nas dvadesetak vodio kroz sasvim posebnu degustaciju. Naime, tokom 500 dana smo pratili kako se razvija njegovo novo vino, Manifest Grand Cur, u boci.

Kako vinar sam kaže, tokom 2017. sve bitne faze u razvoju loze desile su se pravovremeno, u gotovo idealnim klimatskim uslovima. Jedino šta je moglo to da pokvari su visoke letnje temperature. Međutim, jedan od hladnijih avgusta poslednjih godina omogućio je željenu dinamiku sazrevanja, tako su Merlot za Manifest Grand Cur brali u drugoj i trećoj dekadi septembra, kada su imali i značajnu razliku dnevnih i noćnih temperatura.

Grožđe za Manifest Grand Cur bere se sa grand cru parcele, najviše tačke njihovih vinograda, koji se nalazi na platou iza vinarije. Osim raznovrsnog zemljišta, od duboke peskovite gajnjače u nižim delovima, pa sve do kamena peščara na platou, ovaj potez je i celodnevno osunčan.

Fermentacija u tanku trajala je mesec dana na celim bobicama, odvojenim od peteljke, bez dezintegracije (muljanja). Nakon mesec dana ekstarkcije nastavila se  spontana jabučno-mlečna fermentacija u buretu, a zatim je vino sazrevalo u novim francuskim i srpskim baricima tokom 500 dana. Dug put jednog vina nastavio se odležavanjem i u boci još 500 dana tokom kojih smo ga četiri puta zajedno degustirali.

Beleška sa prve degustacije je nestala među gomilom papira, ali u nastavku možete čitati ostale tri.

10.01.2020.

Na nosu osećamo šljivu i dalje dosta crne čokolade, koža, a nakon aeracije dolazi divna trešnja. U ustima crno bobičasto voće, ali nalazim i na ušecerene smokve. Tanini obli, a postojani. Kiseline visoke i prijatne. Aftertaste dug, ostaje čokolada i crno voće. Veliko vino.

11.05.2020.

Na mirisu kafa i liker od višnje. U ustima crna trešnja, crna ribizla i šljiva, šljiva, šljiva. Kao da opet u fazi evoluiranja, za razliku od prošlog puta kad je delovao spremno. I to me neizmerno raduje. Da se još razvija, uzlazno! Struktura je postala somotna, kiseline i dalje odlične. Čekam da vidim koliko traje u ustima…prošlo je 4 minuta i dalje je tu. I dalje crno sveže voće kao sad zagriženo.

10.11.2020.

Miris me baš raduje. Evoluirao je, i nema nista džema. Smokve sveže, liker od višnje, i koža.
Na paleti: smokva, ringlovi, crvena šljiva. Tanini somotni, ali elegantni. Moderno vino u najboljem smislu, izrazito voćno!  Završnica baš duga, brojim još uvek.  Ostaje ukus sveže kore šljiva. Vraća u detinjstvo, u bezbrižna vremena.
Uzlazni vek minimalno 20 godina.

 

Sasvim je jasno zašto je Miša ovo vino nazvao Manifest. Progesivno najavljuje novi program srpskog vinarstva. Program velikih vina! Stilsko okretanje ka modernim voćnim vinima. Onih čiji kvalitet može da opravda cenu iznad 100 eura. Onih kojima  pokazuje da Srbija ima potencijal da pravi bogata i intenzivna vina dugog trajanja.

 

Ukoliko želite da probate ovo vino, možete ga kupiti  ovde

MESTO GDE ANĐELI ŠAPUĆU

Autor: Tomislav Ivanović, fotografije: Tomislav Ivanović
Objavljeno 09.10.2019. na blogu Vinopedia http://www.vinopedia.rs/sr/post/mesto-gde-andeli-sapucu

Chateau D’Esclans je prepoznatljiv po svom vodećem rozeu pod nazivom Whispering Angel. Cifre su neumoljive: oko 96% proizvodnje vina u vinariji Chateau D’Esclans čini upravo etiketa Whispering Angel. Godišnje se na tržište plasira više od 8 miliona boca. Ova etiketa se izvozi u 107 država širom sveta.

A kako je ovo vino postalo prepoznatljiv simbol Provanse i jedan od najpopularnijih rozea na svetu?

Vino iz Provanse sa nazivom ispisanim na engleskom jeziku… Whispering Angel se lako urezuje u memoriju, danas je engleski svojevrsna lingua franca tako da ga potrošači bez muke izgovaraju širom sveta. Međutim, treba znati da je naziv inspirisan reljefom iz 19. veka koji se nalazi na zidu iznad oltara kapele u sklopu dvorca. Na samom početku kada je Saša Lišin preuzeo imanje i vinograde, vino je rađeno pod etiketom Chateau D’Esclans. Međutim, ubrzo je promenjeno ime u skladu sa Sašinom vizijom o širenju na svetsko tržište. Sve ostalo je istorija…

Zapanjujuće je da vinarija Chateau D’Esclans uspeva da održi kvalitet svojih vina uprkos eksponencijalnom rastu proizvodnje iz godine u godinu. Naprosto, tržište ih je nateralo da rastu, a glavna briga im je pritom bila da održe kvalitet kao u vreme kad je godišnja proizvodnja vinarije bila 130.000 boca (berba 2006). To postaje očigledno ako se vinarija poseti u vreme berbe… Bušerove prese i oprema na sve strane, kontrolisana temperatura u svim fazama proizvodnje, optičko sortiranje, tangencijalno filtriranje… Još je veće iznenađenje kad shvatite da se sva ta najsavremenija oprema koristi za proizvodnju 8 miliona boca vina. Odstranjivanje peteljke, muljanje  slabijeg intenziteta da ne dođe do cepanja pokožice i drobljenja semenki na temperaturi od 7 stepeni Celzijusa, mešanje samotoka i šire iz prve frakcije i dalja vinifikacija u inoks tankovima. Batonaž dva puta nedeljno.

Rezultat je vidljiv već u decembru jer se tada flašira Whispering Angel i prve isporuke kreću na sve kontinente. A sam Saša Lišin je jednom prilikom izjavio: „Shvatio sam koliko daleko smo otišli kada me je jednom prilikom kontaktirao čuveni proizvođač jahti jer su mu trebale dimenzije našeg duplog magnuma (3 litra) kako bi po njima napravili pregrade za vino u frižideru na jahtama.“

A kako su izmenili stil provansalskih rozea? Tradicionalno, vinari u Provansi su brali grenaš oko dve nedelje ranije tako da su bledo ružičastu boju dobijali ekstrakcijom pigmenta iz pokožice nedovoljno zrelog grožđa. Da bi dobili roze sa punijim telom i više voćnih aroma, Chateau D’Esclans je brao grožđe kad sazri (kasnije nego ostali vinari). Na smanjenoj temperaturi, kontakt sa pokožicom traje 3-4 sata tako da se dobije i dalje svetlo ružičasta boja, ali zrelija pokožica ostavlja intenzivnije arome i ukuse. Dobitna kombinacija je uz to bila savremena oprema, jer pre 30 godina ne bi bilo moguće napraviti roze vino ovakvog kvaliteta.

Whispering Angel 2018 – (Sortni sastav: grenaš, sanso, role (vermentino), sira i tiburen). Ovo vino je uvek prepoznatljivo po svežini koju donosi i aromama breskve i cvetnih tonova. Na nosu se izdvajaju i note crvenog bobičastog voća, citrusa, grejpfruta, začinska završnica. Na nepcima, slojevito, postojano, srednje-ka-punom telu, duga osvežavajuća završnica. I već vam se čini da čujete šaputanje anđela…

 

 

 

Ukoliko vas zanima da probate vina iz ove vinarije, možete ih pronaći ovde

 

Imate li šemu za vino?

Mi je imamo! Vaši vinski prijatelji iz kompanije 105paOpet nude brzu dostavu na adresu, preporuke, savete i široku ponudu izvanrednih vina

Ne, nije nestašica vina. Štaviše. Međutim, restorani i barovi odlukom Vlade zatvoreni su. Vinoteke uglavnom još uvek rade, međutim, ograničenje kretanja i zdrav oprez i tamo su smanjili promete i skratili radno vreme. Ipak, to sve ne znači da moramo da se odreknemo vina!

U vinu se sjajno uživa i na terasi stana, u dvorištu, u trpezariji uz porodični obrok ili intimnu večeru, a tek uz dobru knjigu ili film! Kako biste došli do svoje omiljene boce nema potrebe da kršite pravila i izlažete riziku sebe i druge, dovoljno je da okrenete pravi telefonski broj i na vašu adresu stići će šta god poželite i to preko jednog od servisa sa obučenim i zaštićenim osobljem, a moguće je da svoje boce dobijete i bez direktnog kontakta sa dobavljačem.

Kompanija 105paOpet, ponosni vlasnik jedinstvenog portfolija finih i autentičnih uvoznih vina i distributer najšireg spektra popularnih domaćih etiketa, svojim vernim vinopijama stoji na raspolaganju za savet, nabavku i dostavu vina na kućnu adresu u najkraćem mogućem roku.

U njihovoj ponudi nalaze se pažljivo odabrane etikete iz najboljih francuskih apelacija, od kultnih šardonea i pinoa Burgundije, preko velikih etiketa Bordoa, do upečatljivih vina severne i južne Rone iz kuće Guigal.

Za lep dan, tu je popularni provansalski roze Whispering Angel, njegov mlađi brat The Palm i čitava porodica iz šatoa D’Esclans. Za potpuni ugođaj čekaju na vas izvanredni i elegantni šampanjci iz ponude kuće Billecart – Salmon. Kompanija 105paOpet uvozi i izvrsna vina iz vinarije Marjana Simčića, po mnogima najbolje vinske kuće u celoj Jugoistočnoj Evropi.

Tu su i pratioci ozbiljnih zalogaja, vina od tempranilja i drugih autentičnih sorti iz regije Ribera del Duero, a možete da birate od popularne Cepe 21 do kultne Vega Sicilie. Tu je i selekcija raskošnih Barola, zatim kultna toskanska kuća Soldera, kao i vina čuvenog Joške Gravnera, gurua low – intervention vinara širom sveta.

Napokon, za znalce prefinjenog nepca i ljubitelje dobrog rizlinga, kralja belih vina, tu je čitava selekcija single – vineyard etikete vinarije J.J. Prum iz Mozela.

Vaši vinski prijatelji iz kuće 105paOpet nude i najfinije španske pršute, odličan džin i celu paletu artizanskih Fever Tree tonika.

Katarina, Jovana i Sonja ne raspolaganju su za savet, preporuku i nabavku odabranih boca. Kontaktirajte ih na telefone 0600162853, 0600162852 i 0600162851 ili mejlom na adesu: office@105paopet.rs.

NA LICU MESTA: BERBA U CHATEAU D’ESCLANS

Autor: Tomislav Ivanović, fotografije: Tomislav Ivanović
Objavljeno 09.09.2019. na blogu Vinopedia http://www.vinopedia.rs/sr/post/na-licu-mesta-berba-u-chateau-desclans?s=48

Chateau D’Esclans je ime koje će kod svakog ljubitelja rozea podići obrve i nabaciti smešak u uglu usana… Vinarija koja je tokom jedne decenije zauvek promenila imidž roze vina i izmenila shvatanje provansalskih rozea. Vinarija koju mnogi širom sveta pokušavaju da imitiraju. Trendseter. Inovator.

Pogled u beležnicu u kojoj sam hemijskom podebljao nečitko napisane reči: poseta Chateau D’Esclans u 11h (3. septembar). Imam dovoljno vremena…Mogu još malo vremena provesti u raju koji se zove hotel La Reserve Ramatuelle…Ako se dobro sećam, od Sen Tropea do vinarije ima nekih 30 minuta… Ali, ajde još jednom da proverim na google maps. Hm…. Vinogradarsko selo La Motte…O ne, nije u pitanju 30 minuta već 30 kilometara…A to znači sat i petnaest minuta vožnje…E pa ne dolazi u obzir da zakasnim!!!

Izlećem iz hotela kao munja. Momak sa parkinga je i sam potrčao da mi doveze automobil (valjda je i sam ukapirao da žurim i da je pitanje života i smrti). Sedam u automobil koji sam iznajmio kad sam stigao u Provansu… Čini mi se da nikad ranije nije na putu bilo više kružnih tokova, semafora i vremešnih baka koje u svom malom automobilu imaju svo vreme sveta na putu i ne planiraju da uopšte dotaknu papučicu za gas… U prilog mi ide što u tom delu Provanse nema kamera na putu, pa neću imati suvenir na tu brzu vožnju…

I zaista, ulazim na parking vinarije ispred wine shopa sa akademskih 15 minuta zakašnjenja… Tom Schreckinger, direktor komunikacija u vinariji me dočekuje i od samog početka imam utisak kao da se poznajemo godinama.

Vinarija i celo imanje se nalaze u dolini Esklan (Vallée d’Esclans), smešteni između dva planinska venca, a čitava dolina se pruža prema Mediteranu. Preko bazena i terase dvorca, pogled puca na masiv Mor (Massif des Maures). Pri vedrom nebu, u daljini se nazire kao azurno plava horizontalna linija Mediteransko more.

Naravno, prvo odlazimo da obiđemo vinograde. Ukupna površina pod vinogradima iznosi 72,9 hektara, pri čemu 60% zasada čini grenaš, dok su ostale sorte zastupljene u vinogradima role (vermentino), sanso, merlo, murvedr, sira i tiburen. Da bismo bolje razumeli teroar, vinogradi koji se prostiru u podnožju doline se nalaze na crvenom zemljištu, bogatom gvožđem i glinom, sa velikom izloženošću suncu tokom čitavog dana. Na tim potezima se nalaze mlađi zasadi vinograda. Drugu celinu čine vinogradi koji se nalaze na padini obližnjih brda. Na tom mestu je tlo sastavljeno od krede/krečnjaka. Na pojas vinograda se nastavlja pojas mediteranskih šuma. A pri vrhu brda, na površini od nekih 4 hektara iznad šume se nalazi vinograd grenaša star 80 godina i grožđe iz tog vinograda se koristi za pravljenje vina pod etiketom Garrus.

Pored sopstvenih zasada, Chateau D’Esclans takođe otkupljuje grožđe od kooperanata, pri čemu svo kupljeno grožđe dolazi iz kruga od 30 km oko vinarije jer sva vina nose apelaciju Côtes de Provence. To grožđe se zajedno sa grožđem iz sopstvenih zasada koristi za vina pod etiketama The Palm i Whispering Angel.

Uzimajući u obzir klimu Provanse, sasvim je logično što berba u vinogradima počinje vrlo rano ujutro i traje do podne. U vinogradima kooperanata se takođe berba vrši tokom noći mašinski, pod svetlom reflektora.

Vinarija je kao mravinjak. Berba je upravo počela prethodnog dana, tako da će u narednih mesec dana traktori neprestano pristizati sa uredno složenim gajbicama od 10 kg. Tokom berbe se angažuje oko 70 berača. Inače, primećujem da među beračima ima dosta mladih momaka i devojaka. Chateau D’Esclans nema problema sa radnom snagom, jer se uvek za berbu prijavljuje i više kandidata nego što je potrebno.

U vinariji se sa puno emocija prisećaju prethodnih berbi u kojima je učestvovao u procesu prerade grožđa čuveni enolog Patrik Leon, koji je nakon dugogodišnjeg rada u Chateau Mouton Rothschild verujući u viziju Saše Lišina došao u Provansu da sa njim izgradi identitet vina vinarije Chateau D’Esclans. Patrik Leon je preminuo prošle godine u decembru, tako da je ovo prva berba u kojoj on nije prisutan.

Oko jedan sat popodne, prašnjavim drumom koji prolazi kroz imanje polako u grupicama pristižu berači… Gotovo je za danas, i sad mogu da se malo opuste i predahnu uz vinogradarski ručak. Pridružujemo im se. Svi uglavnom ističu da je kvalitet grožđa ove godine u Provansi odličan, pod uslovom da meteorološki uslovi ostanu povoljni do kraja berbe. Ovogodišnji toplotni talas u Provansi, dosta sunca i toplote tokom leta, uz sporadične letnje pljuskove su doprineli da grožđe harmonično sazreva. Vinova loza se dobro prilagodila takvim uslovima. Takođe, ove godine nije bilo većih problema u zaštiti vinove loze od bolesti. U vinariji Chateau D’Esclans očekuju visok kvalitet vina iz ovogodišnje berbe. A pošto flaširanje vina pod etiketom Whispering Angel počinje tokom decembra, onda ćemo u to moći da se uverimo već u vreme Novogodišnjih i Božićnih praznika.

 

 

 

Ukoliko vas zanima da probate vina iz ove vinarije, možete ih pronaći ovde.

DA LI BISTE DALI 90 EUR ZA BOCU ROZEA IZ PROVANSE?

Sasvim je legitimno da postavite pitanje: šta treba da poseduje roze koji košta 90 EUR i po čemu se razlikuje od gomile naizgled sličnih rozea (bar po boji)… Dakle, pričamo o najskupljem rozeu na svetu, perjanici iz vinarije Chateau D’Esclans koja dolazi pred potrošače pod etiketom Garrus.

Da bi jedan roze iz Provanse dostigao naizgled astronomsku cenu od 90 EUR, potrebno je da prethodno bude ispunjen i jedan preduslov: roze danas nije više vino koje se pije isključivo tokom letnje sezone – roze se pije tokom čitave godine i pruža brojne mogućnosti za kombinovanje sa hranom i posebnim prilikama. Time je dobio na značaju i iskočio je iz percepcije laganog neozbiljnog vina za trenutno letnje uživanje.

Veliki doprinos promeni percepcije roze vina je dao upravo Saša Lišin, vlasnik vinarije Chateau D’Esclans. A kad je uspeo da skrene pažnju na roze vina, onda je rešio da bude i najbolji.

Naravno, potrebno je sastaviti dobitni recept… A u slučaju Garrusa, to ide ovako:

1. Uzmete jednog poznatog enologa. Dovoljno dobro zvuči da je radio za Chateau Mouton Rothschild. A sigurno ima i solidno znanje o pravljenju vina.

2. Da biste imali izuzetno kvalitetnu sirovinu, trebaće vam grožđe iz starih vinograda. Chateau D’Esclans se prostire na imanju od 267 hektara, pri čemu se vinogradi prostiru na 72,9 hektara. Za Garrus se bira grožđe sa najboljih pozicija, a sortiment čine najvećim delom grenaš, te role (vermentino) i sira. Grenaš za vino Garrus potiče iz vinograda starog više od 80 godina površine 4 hektara koji se nalazi na vrhu brda, zaklonjen pojasom šuma.

3. Vrlo često enolozi pri pravljenju rozea žrtvuju aromatiku i strukturu nauštrb boje, jer današnja publika ceni svetlo ružičastu boju u čaši. Da bi postigao oboje, Saša Lišin je rešio da pomeša i crno i belo grožđe koji onda fermentišu zajedno (nikako nije dozvoljeno da se meša crveno i belo vino). Time je dobio roze koji poseduje određene kvalitete belog vina. Čak i boja ima zlatnožute prelive u čaši, a vino je dobilo i punije telo, bogatiju aromatiku.

4. Kvalitet, kvalitet i kvalitet… Ručna berba od ranog jutra do podne, optičko sortiranje. Odstranjivanje peteljke, muljanje slabijeg intenziteta da ne dođe do cepanja pokožice i drobljenja semenki na temperaturi od 7 stepeni Celzijusa, mešanje 90% samotoka i 10% šire iz prve frakcije. Bez maceracije. Fermentacija u buradi od 600 litara. Batonaž dva puta nedeljno.

5. I kad smo stigli do buradi, svako bure ima zasebnu kontrolu temperature. Kroz svako bure prolazi spiralna cev do dna kroz koju protiče hladna voda, dok kompjuter meri i podešava temperaturu u svakom buretu. Kombinacija nove buradi i dva puta korišćenih (light to medium toasting). Sazrevanje vina na finom talogu tokom 10 meseci. U podrumu se svake godine 70% buradi zameni novim. U skladu sa zahtevima tržišta, u posebnom delu podruma se od 2013. godine proizvodi i Garrus u košer verziji (prema jevrejskim propisima i običajima).

6. Moderan dizajn boce, da odaje utisak luksuza i stila.

Naizgled, jednostavan (i skup) recept. Međutim, uz njega je potrebna i velika posvećenost. Vinarije uglavnom tretiraju roze kao sporedni proizvod koji će im poboljšati cash flow tokom leta. Saša Lišin je roze shvatio ozbiljno i takav mu je i pristup.

Garrus 2017 – Chateau D’Esclans

Neverovatno kompleksno vino. Na nosu suptilno, elegantno. Nenapadne arome vinogradarske breskve, trešnje, kajsije kroz koje se probijaju note vanile, tosta, začina, badema… U ustima imate impresiju kao da pijete belo vino. Puno telo, slojevito, struktura čvrsta, postojana, mišićava. Blago kremasta impresija, uz svežinu i mineralnost. Na nepcima, trešnja, vinogradarska breskva, citrusi, sandalovina, začini.  Precizna, duga završnica.

 

Ukoliko želite da probate ovo vino, možete ga pronaći ovde.

Kratke crtice, Bordeaux 2018. iz prve ruke

Autor: Sonja Stojić, fotograf: Sonja Stojić
Ćlanak je objavljen 21.09.2019. na portalu Before After https://www.volver.rs/prica-o-najautenticnijem-italijanskom-vinaru/

Vremenski uslovi su uticali na skoro sve vinarije, te im je proizvodnja bila manja nego prethodnih godina. Od onog grožđa koje su uspeli da sačuvaju dobili su vino visokog kvaliteta. Ni u jednoj regiji se ne govori o globalnom zagrevanju onoliko koliko se o tome priča u Bordeaux. Da li ovaj fenomen, u nauci poznat od uvek, pa i upravo po svojim repetativnim ciklusima, zaista toliko utiče na Bordeaux, ili pak oni to najviše primećuju? (vino rade dugo, iskustvo svakako imaju) Ipak, moram da primetim da njihove opaske/žalbe o globalnom zagrevanju imaju odraz/utemeljenje u procentu alkohola berbe 2018. Verovatno ni jedna berba nije imala prosečan alkohol 14,5 %. Obično se u ovoj regiji kreću oko 13%. Čak se tokom istorije u Bordeaux-u u vina dodavao šećer, jer su jedva dostizali 11% alkohola. Iako topla Golfska struja zagreva celu regiju, okean donosi dosta kiše i vlage, te regiju hladi, tako sazrevanje grožđa traje i do oktobra, pa čak i tada ne dostiže uvek fenolnu zrelost.

Vinari su moram priznati zbunjeni, stidljivo govore o berbi, pomalo kao da se izvinjavaju. Nije utisak da berbom nisu zadovoljni, naprotiv, više kao da se pribojavaju da je neće u budućnosti ponoviti, pa tako svi ponavljaju istu rečenicu:  2018. je zaista netipična godina za Bordeaux. Netipična u smislu da je vino visoko koncentrovano, da su tanini zreli, i da je prinos daleko manji nego uobičajno. Naime, tokom zime i proleća bilo je puno kiše i vlage, dok je leto bilo dugo i vrlo toplo. Grožđe je doživelo stres zbog manjka vode, te su bobice ostale male nedajući puno soka,  ali sok koji je od njih dobijen je postao visoko koncentrovan. Takođe, neki delovi su imali i grad, a zatim topli ali vlažni uslovi su bili pogodni za razvijanje gljivica, te su morali da vrše zelenu i pred-zelenu berbu. Ovakve klimatske okolnosti najviše su imale uticaja na vinarije koje se bave organskom i biodinamičnom prizvodnjom nedavajući im puno načina da se sa situacijom izbore. Sad je otprilike jasno šta možemo da očekujemo od 2018. Opulentnu, zrelu, ­­­kompleksnu berbu, ali hej!, ni svežina ne zaostaje.

Sa kojom berbom bismo mogli da poredimo 2018? Ni sa jednom. To je jedna od onih godina koja je jedinstvena, koja se pamti i koju ćemo u budućnosti na blind tasting-u uvek prepoznati. Moj utisak je da ona jeste velika godina, iako nema eleganciju i harmoniju 2009, ni strukturu 2010, niti potencijal odležavanja 2005. U tom smislu, najsličnija je 2016. koja jeste miks karakteristika ove tri velike godine, mada ni u jednoj karakteristici ne dostiže maksimum. Opet, ni jedna od ovih berbi nema ono najvažnije što se desilo 2018. – široki i zreli tanini koji vam omogućavaju da vino već pijete, iako je jasno da ćete isto tako u vinu iz te berbe uživati i za dvadeset godina. I još tri bitne stvari odlikuju ovu godinu: voćnost, voćnost, voćnost!

Probala sam oko 200 vina tokom en premier nedelje, ovo je moj best off

Highlight 2018. za mene je apsolutno Vieux Chateau Certan, Pomerol! Onaj ko može, oh! neka ga kupi! Inače, prosečna godišnja proizvodnja je oko 25.000 flaša, stoga pitanje cene nije najveće pitanje, već da li ga je moguće nabaviti. U 2018. strukturan, intenzivan, voćan, sočnih tanina, dobrih kiselina, elegantan. Još uvek žalim što sam ga spitovala!

Drugo najveće oduševljenje bio je Chateau Montrose. Toliko preciznosti u jednom vinu dugo nisam osetila. 2018. je za njih bila prelomna godina jer su potpuno prešli na organsku proizvodnju (bad luck!). Koncentrovan đus, ali preelegantan. Struktuiran. Svežina fenomenalna, crno voće vrišti iz njega.

I kad smo već kod St.Estephe, Chateau Cos d’Estournel je bio sjajan takođe. Uspeli su da sačuvaju većinu grožđa u odličnom stanju. Sve tri etikete su bile dobre, oni sami kažu da je to za njih najbolja berba ikad. Vino lepih kiselina, moćnih tanina, sa puno orijntalnih začina.

Zatim dva Pauillac-a, koji po mom mišljenju ove godine dele treće mesto na en premier-u: Lafite Rothschild i Mouton Rothschild. Do 15. jula kiše je u Pauillac-u bilo toliko da su mislili da i ako je ne bude do kraja berbe, tlo će vode imati dovoljno. Međutim, dramatično visoke temperature su dovele do toga da grožđe doživi water stress ranije nego uobičajno, već oko 10. avgusta. Međutim, to je idealno okruženje za staru vinovu lozu jer je njen koren otišao dublje, te je vodu izvlačio iz dubina crpeći mineralnost. Septembar je bio sjajan, topao, dok su noći bile hladne. Iskusni tejsteri na en premier-u kažu da je obično Lafite u tom periodu jako zatvoren i da ga je nemoguće probati na dobar način. Ove godine je bio raskošan. Mineralan, kompleksan, arome crnog voća, završnica traje bar 10 minuta. Mouton isto tako mineralan, elegantnih tanina, teroaričan, zemljanih nota, ostavio me je bez teksta. Pritom, nigde nije tako dobra atmosfera kao u Mouton-u tokom en premier-a. Pomislila sam da me je ponelo, pa sam sva vina testirala dva puta. Nije me ponelo, fenomenalan je!

Pontet Canet je ove godine izgubio više od 50% proizvodnje, oni zaista rade pravu biodinamiku. Kod njih u vinogradu nema mašina, rade sa konjima. Ceo proces je ručni, i od toga ne bi odstupili ni po koju cenu. Fermentacija se isključivo radi u betonskim posudama, najčešće jajima. Sasvim je jasno da su njihova vina svake godine odraz teroara i svih mikro okolnosti berbe. Otkud toliko egzotike u njihovom vinu nisam odgonetnula. Glatki i meki tanini, dalekoistočni začini, puno svežine.

Margaux je najnekonzistenija apelacija, ove godine dobra, ali ne izuzetna, osim kad je reč o Chateau Palmer i Chateu Margaux. Chateau Palmer je prošle godine dobio biodinamični sertifikat. Nisu uspeli dobro da odreaguju tokom ekstremno vlažnih dana, te su izgubili 75% proizvodnje. Njihov tehnički direktor nam je rekao da bi i posegnuli za „običnim“ sredstvima (i time izgubili sertifikat) da su uspeli na vreme da uoče bolesti. Razvoj gljivica je bio veći i brži nego u prethodnih 40 godina. Precizno, svilenih tanina, arome svežeg crvenog bobičastog voća, nakon toga nagoveštaji kafe, odličnih kiselina, dugog trajanja.

Chateau Margaux- tanini su meki i svileni, a vino je ozbiljno struktuirano. Crveno voće- višnje, višnje, višnje. Elegantan, elegantan, elegantan!

Pessac Leognan-u, situacija je kao i u Margaux. Vina su odlična, ali ne onakva kao ona na koje sam naišla u Pauillac i St. Estephe ili kao ona sa desne obale.

Smith Haut Lafite je bio zaista dobar! Zreo, zrelih tanina, voćan, lepo balansiran, duge završnice. Baš value for money.

Haut-Bailly, koji je izgubio oko 50% proizvodnje, bio je karakteran, crno voće, kafa, pečeni lešnici, kiseline visoke. Inače, tu vinariju vode žene, na svim pozicijama. Trivija, preimenovali su drugu etiketu iz La Parde de Haut-Bailly u Haut-Bailly II. Da vam kažem, vino je mnogo bolje od imena!

Na žalost, Haut Brion nisam umela da testiram. Za mene je vino bilo isuviše zatvoreno. Mogla sam samo da prepoznam masivno telo, moćne tanine, i dobru kiselinu.

Saint- Emilion je imao više kiše tokom zime i proleća 2018. nego što obično ima cele godine. Takođe, grada je najviše bilo upravo u ovoj apelaciji. Pobednici su Chateau Angelus, Chateau Cheval Blanc i Chateau Ausone.

Ausone je najkononcetrisovaniji, takođe verovatno i najkompleksiniji, kao i najnespremniji na en premier-u. Punog tela, voća čas crvenog čak crnog, odličnih kiselina.

Angelus, takođe posvećen organskoj proizvodnji, oseti se da je grožđe zaista zrelo, opet ne spaljeno, kiseline ne manjkaju. Somotni tanini, arome ribizle, čokolade. Neverovatno, ali već spreman.

Cheval Blanc, isto biodinamičan, bolje je odolevao vremenskim prilikama od drugih. Kompleksan, ozbiljno punog tela, somotskih tanina. Ima voća, ali ima i zemljanih nota, kao i pregršt eukaliptusa.

Chateau Figeac je bravura, takođe. Moćan, arome crnog bobičastog voća, duvana i crne čokolade. Tanini su somotni, kiselina je lepa.

Ostaje samo pitanje cene berbe 2018. Vremenski uslovi su uticali na skoro sve vinarije, te im je proizvodnja bila manja nego prethodnih godina. Od onog grožđa koje su uspeli da sačuvaju dobili su vino visokog kvaliteta. Amerikancima, koje sam tamo sretala, berba se jako dopada, i moram priznati da ona i jeste po njihovom ukusu. Opet, njihovo oduševljenje takođe može da utiče na cene.

Moj savet je da ako cene iz berbe 2018. ne budu više od 2016, onda kupujte ovu berbu! 2028. koštaće sigurno puno više.

p.s. u međuvremenu, dok sam čekala da se ovaj članak objavi, Chateau Angelus je rasprodat.

#stayathome Wishlist: Podrška lokalnim brendovima u vreme krize

Objavljeno na portalu Before After 15.04.2020.
https://www.beforeafter.rs/drustvo/stayathome-wishlist-podrska-lokalnim-brendovima-u-vreme-krize/

Male lokalne proizvođače možete da podržite i dok sedite kod kuće, a mi vam predstavljamo izbor sa domaćeg tržišta koji će vam boravak u samoizolaciji učiniti prijatnijim.

Navike su nam se bitno promenile u proteklih nekoliko nedelja. Samoizolacija i fizička distanca koju preporučuju lekari, kao i vanredno stanje i ograničavanje kretanja koje nam je uvela država, zahtevaju novu vrstu organizacije života.

Nije mali broj nas koji smo životni prostor morali da reorganizujemo i pretvorimo jedan njegov deo u kancelariju. To podrazumeva i drugačiju vrstu odevne kombinacije, tako da dane u kancelariji možete provesti u pidžami, trenerci i papučama. Promenili su se i životni prioriteti zbog zatvaranja ugostiteljskih objekata i radnji, pa se trudimo da sebi napravimo male trenutke uživanja dok gledamo filmove ili serije, čitamo, stičemo nove veštine ili jednostavno se samo odmaramo.

U ovo vreme ne smemo zaboraviti na sve one male proizvođače i radnje koje su nam izašle u susret i omogućile dostavu proizvoda i usluga. Učinite da i njima i vama ovi dani karantina prođu što ugodnije.

 

Čokolada
Valentina i karanfil
Cena zavisi od izbora čokolade

Jedna od najboljih stvari da podignete sertonin u ovo vreme je čokolada. Bean-to-bar čokolada iz celog sveta koje Valentina uvozi od sada možete tokom vanrednog stanja naručiti na kućnu adresu, ili tri puta nedeljno pokupiti u radnji na Dorćolu. Pored uvoznih, možete kupiti i domaće čokolade i poslastice koje se od najfinijih sastojaka prave u ovoj manufakturi. Valentina ima i popust 😉.

Kupka
Sofi
Cena: 250 rsd

Od odlaska u neki spa, bazen ili saunu ovog aprila nema ništa. Ukoliko ste planirali da se od stresa oporavite u nekoj od banja tokom uskršnjih ili prvomajskih praznika, to će čekati neku bolju priliku. Ipak mala uteha za beg od loših stvari može biti kupka. Preporuka je da nabavite ručno pravljenje Sofi sa aromama lavande, čokolade, vanile, jasmina ili jagode.

 

Booka 
Cena: 3 knjige za 990 rsd

Izdavačka kuća Booka, koja je posvećena svežoj savremenoj književnosti, ovih dana ima posebnu akciju #ostanikodkuće, čime su se priružili solidarnom pokretu izdavača i knjižara u tome da kvalitetne knjige dođu do vaših vrata. Dobar je trenutak da otkrijete zanimljive naslove sa svetske i regionalne scene.

Zanatsko pivo
Salto
Cena: od 160 do 225 rsd

Ekipa koja pravi Salto pivo ističe da ga pravi sa istom inspiracijom i strašću kao i prvo pivo koje su pre mnogo godina napravili za prijatelje. Sada ga sa prijateljima možete popiti na nekom Zoom razgovoru. Imate izbor 3 ukusa – Pale Ale, Belgrade Ipa i Wit. Pivo stiže na vaš kućni prag.

 

Notesi i tefteri
Manonija
Cena: od 420 do 1250 rsd

Manonija je domaći brend koji stvara pod sloganom #odmorjeotpor, pa je odlična ideja da u ovo vreme prinudnog odmora podržite njihove stavove o solidarnosti – zauzvrat ćete dobiti kvalitetan notes za bilo koju namenu. Osim toga, na njihovom sajtu možete skinuti besplatnu tabelu za planiranje kupovine tokom vanrednog stanja, a videćete i da su svi proizvodi trenutno na vanrednom sniženju.

Pamučni duks
Kota
Cena: 5528 rsd

Nežni, mekan i kvalitetan oversize duks je nešto što bi ovih dana mogao da postane ključni odevni predmet. Osim toga, jednostavan duks je nešto što nikada neće izaći iz mode (pa ni po izlasku iz karantina). Kota je lokalni održivi brend koji je posvećen svedenim komadima od organskog pamuka, a ne nosite dukseve, naći ćete u njihovoj ponudi i druge podjednako udobne komade odeće za svaki dan.

 

Papuče
Grubin
Cena: od 2500 do 4000 rsd

U danima kada se uglavnom šetamo po kući takođe nam je potrebna udobna obuća, a Grubin je dobro poznati domaći brend koji je kao zanatska radionica nastao još 30-ih godina. Baveći se anatomskom obućom oni neprestano unapređuju svoj asortiman, a možete ih podržati tako što ćete za sebe odabrati neki model iz njihovih kolekcija.

 

Vino
105paopet
Cena: na upit

Imate li šemu za vino? Ovako su iz male kompanije 105paopet dočekali vreme samoizolacije. U asortimanu imaju sjajna vina iz malih, butique vinarija najfinijeg kvaliteta, i tu su za preporuke i savete koje vino da izaberete. Naravno, uz dostavu.

 

Pidžama
Doradora
Cena: na upit

Ove svilene i pamučne pidžame različitih dezena se osmišljavaju i šiju u Beogradu, a predstavljaju elegantne i lagane komade koji će učiniti da se kod kuće osećate kao u “Doručku kod Tifanija” (a da vam pritom bude udobno). Ukoliko ovih dana sebi možete da dozvolite da se uspavate, ili možda da duže ostanete u pidžami, predlažemo da pogledate njihovu ponudu.

 

Čarape
Lovers
Cena: 600 rsd/par

Poklon koji možete kupiti svima onima koje volite, a nedostaju vam u vreme društvenog distanciranja. Za kupce #lovers majica ili dukseva obezbeđen je i poklon – praktična pamučna maska sa💓.

 

Helanke
Vika sportswear
Cena: od 2750 do 3790rsd

Ukoliko vam je u samoizolaciji preko potrebno nešto za vežbanje u kućnom ambijentu, predlažemo da istražite ponudu (i popuste) ovog domaćeg brenda koji se u potpunosti posvetio tome da trening učini prijatnim, kao i da vam omogući da u pokretu izgledate dobro.

Trenerka
ZLA-ZLA
Cena: 3.951 rsd

Dugotrajni boravak u kući nam je svakako promenio navike, tako da sada poslove od kuće koji podrazumevaju rad sa klijentima možete obavljati i u trenerci. Dobar izbor za karantin, a svakako i za kasnije, je donji deo trenerke sa old school ZLA all over printom.

Karantinski paketići
Fini
Cena zavisi od paketića

Fini su se brzo prilagodili novonastalnoj situaciji i odgovoru na pitanje: “Šta ima slatko?”. Napravili su karantinske preporuke za doručak i slatkiše posle ručka, koje se menjaju na dnevnom nivou. Tako da, ukoliko poželite kiš, makaron, tart ili tortu, stižu pravo do vrata – samo pažljivo pratite Instagram @fini.rs. 

Bandana
Shinobi
Cena: 1.800 rsd

Odličan modni detalj ovih dana ukoliko morate da budete na ulici ili nekom zatvorenom prostoru, a ponestane vam maski. Možete je staviti i preko maske, svakako će biti korisna i kasnije jer će Beograd, kada se stvari vrate u normalu, i dalje biti zagađen.

 

Kaktus
Kamen dizajn
Cena: na upit

Kamen dizajn godinama izrađuje ručno pravljene saksije, činije i svećnjake od veštačkog kamena. Kod njih možete kupiti i zasađene sobne biljke da oplemenite kutak stana ili sada – prinudne kancelarije.

Fever-Tree tonic

GROZNIČAVO DOBAR UKUS

Objavljeno u Wine Style, broj 70, 2018. i na portalu https://winestyle.rs/2018/fever-tree-tonic/ 10.08.2018.

Da nije bilo duge potrage za najboljim plantažama za proizvodnju najčistijeg i najkvalitetnijeg kinina, a koja se završila u Kongu, pitanje je da li bi danas premijum tonici Fever Tree bili jedni od najpopularnijih i najnagrađivanijih na svetu

Era potere za kininom

Legenda kaže da su koru „grozničavog drveta“ (fever tree) prvi put upotrebili Španci, 1630. godine u Peruu, dajući je grofici Chinchon kada je bila zaražena malarijom (koju su kolonijalci tada zvali groznica). Grofica se oporavila, a blagodeti čarobnog drveta bile su otkrivene. Nakon što se fever tree drvo proslavilo u kolonizovanom svetu, prilikom uvoženja u Englesku dobilo je novo ime – jezuitski prah.

Ipak, lekovita moć ovog drveta postala je poznata dvadesetih godina devetnaestog veka, kada je britanska armija, iz predostrožnosti od malarije, mešala kinin (ekstrakt iz kore „grozničavog drveta“) sa šećerom i vodom – bio je to prvi Indian Tonic Water ikada. Kasnije su mu dodali i džin, i tako je rođen džin-tonik, arhetipsko piće britanske imperije.

S obzirom na to da glavni sastojak ovog napitka dolazi iz grozničavog drveta, nastala je velika potražnja za njim, pa su stručnjaci iz Evrope pohrlili u Južnu Ameriku u potrazi za najboljim semenom. Holanđani su imali najviše sreće, poslavši britanskog istraživača Charlesa Ledgera u Peru, gde je pronašao seme koje ima osam puta više kinina od svih drugih. Holandija je tako dobila monopol na tržištu, a drvo je posađeno u Republici Kongo.

Mnogo godina kasnije, vodeći kompaniju Plymouth Gin, Charles Rolls se pridružuje Timu Warrillowu u analizi tonika koji postoje na tržištu. Otkrili su da većina tonika sadrži natrijumov benzoat (konzervans), jeftine arome pomorandže kao što je dekanal, kao i veštačke šećere, odnosno saharin. To ih je inspirisalo na osmanastomesečno putovanje, koje su započeli u britanskim biliotekama tražeći podatke o izvorima kinina pre 1620. godine. Otkrili su spektakularnu, ali zaboravljenu plantažu Charlesa Ledgera u srcu Konga. Plantaža je obnovljena i danas se na njoj ponovo proizvodi najfiniji kinin, a koji kompanija Fever Tree koristi u proizvodnji svojih prirodnih premijum tonika. Prvi Fever Tree tonik proizveden je 2005. godine i od tada u svetu tonika, a i džin-tonika, ništa više nije isto.

Era uspeha

Od osnivanja, Fever Tree tonik je dobio brojne nagrade za kvalitet, kao i priznanja kritičara, barova i gastronomskih stručnjaka. Poslednje četiri godine zaredom nagrađivani su prvim mestom #1 Best Selling and Top Trending Tonic Water u izboru asocijacije World’s 50 Best Bars, pozicionirajući se kao vodeći brend u svetu. Godine 2016. Fever Tree osvojio je nagrade Grant Thornton IPO of the Year Award i Queen’s Award for Enterprise. Takođe, tu su i nagrade od Asia’s 50 Best BarsThe Time Out Bar AwardsThe CLASS Bar AwardsTales of the Cocktail Spirited Awards and The Mixology and Australian Bartender AwardsWorld’s 50 Best Bars group i Australian Liquor Industry Awards. U Španiji je dobio priznanje kao najbolji tonik na španskom tržištu na takmičenju Guia Penin’s ‘Best in Class’. Fever Tree Mediterranean Tonic i Ginger Beer dobitnici su zlatne medalje Gold Awards na Sofi Awards takmičenju u USA, a Ginger Beer nagradu za Best New Product na Tales of the Cocktail – američkom premijum događaju za spiritse, dokazujući se kao pionir kako u kreiranju ukusa, tako i kvalitetu sastojaka u sektoru autentične premijum mixer kategorije.

Alhemiija Fever Tree tonika

KININ (KONGO): Kinin dolazi iz Konga. Kao ključni sastojak i esencija gorčine u toniku, kompanija je izabrala državu Kongo i zaboravljene plantaže koje je Charles Ledger zasadio. Ime Fever Tree odabrala je po kolonijalnom imenu drveta cinchona tree, iz čije kore se dobija najkvalitetniji kinin. Nakon brojnih istraživanja, otkrili su plantaže na granici Konga i Ruande, gde se i danas proizvodi verovatno najkvalitetniji kinin na svetu.

ZELENI ĐUMBIR (OBALA SLONOVAČE): Otkriće đumbira na Obali Slonovače bio je pravi „eureka trenutak“ za Charlesa i Tima. Kao nijedan drugi đumbir, ovaj je imao sveže arome limunove trave, dok se uljana aroma ekstrahovala odmah nakon berbe.

ĐUMBIR (NIGERIJA): Đumbir iz Nigerije je intenzivan u aromi i ukusima i vrlo je komplementaran sa svežim sokovima zelenog đumbira.

COCHIN ĐUMBIR (JUGOZAPADNA indijA): Neuobičajeno raskošan, sa zemljanim i notama koje podsećaju na čokoladu, ovaj đumbir povećava komplesknost ukusa u kombinaciji sa nigerijskim i zelenim đumbirom.

ZOVA (GLOUČESTERŠIR, ENGLESKA): Da bi dobili savršen ukus zove, izabrali su malu Gloučesteršir farmu, koja je nagrađena za najviši kvalitet zove.

‘SFUMATRICE’ LIMUNOV EKSTRAKT (SICILIJA): Neki od najlepših zasada limuna nalaze se na plodnim padinama planine Etna na Sicliji. Kompanija Fever Tree koristi limun upravo sa tih plantaža za proizvodnju ekstrakta za svoje tonike, kao što je ekstrakt visokokvalitetnog ulja iz kore limuna, dok se sfumatrice tehnika koristi za dobijanje soka iz limuna (lagano presovanje, tehnika koja se koristi u proizvodnji premijum parfema).

LIMUNOVA TRAVA I RUZMARIN (OBALE MEDITERANA):

Mediterranean Tonic sadrži razna esencijalna ulja, kao i citruse i začinsko bilje koji dolaze sa obala Mediterana. Limunova trava i ruzmarin dolaze iz Provanse i ovom toniku daju jedinstvenu floralnu aromu.

ŠEĆERNA TRSKA I VOĆNI ŠEĆER: Atipično za većinu miksera i sokova na tržištu, a koji sadrže saharin i aspartam, proizvodi Fever Tree ne sadrže veštačke zaslađivače. U svim tonicima kompanija koristi trščani šećer, dok za tonik Naturally Light koristi voćni šećer. Ovi izvori prirodnog šećera kreiraju paletu čistih ukusa, bez zamornog aftertejsta koji je tipičan za jeftine i veštačke alternative.

MEKA IZVORSKA VODA SA ELMHUSRT IZVORAZa miksere Fever Tree koristi se izuzetno kvalitetna izvorska voda iz ruralnih krajeva u Stafordširu u Engleskoj. Sa niskim sadržajem minerala, ova voda je veoma meka, što omogućuje da se dobije nežno i prefinjeno piće. Kvalitetna karbonizacija je veoma važan korak u proizvodnji svakog miksera, pa zato kompanija to radi najboljom tehnologijom, zahvaljujući kojoj nastaju mali i elegantni mehurići koji kreiraju prefinjenu završnicu.

 

Priča o najautentičnijem italijanskom vinaru

Autor: Sonja Stojić
Članak je je objavljen 23.03.2018. na stranici portala Before After https://www.beforeafter.rs/drustvo/prica-o-najautenticnijem-italijanskom-vinaru/

Sve bih htela da ovaj tekst započnem objektivno, nepristrasno, ali ne vredi. Soldera je najbolje vino koje sam pila u životu, dok je Gianfranco Soldera najautentičniji vinar kog sam upoznala!!

Dugo razmišljam koje vino da uvezem iz Italije, to nam fali u portfoliu. U Srbiji se, pored sad već domaćih vina, najviše piju Italijani, pa Španci. Ali stvar je u tome što ja u stvari nisam veliki fan italijanskih vina. I Gianfranco me je provalio odmah, kaže sa gnušanjem: „Ti si frankofil!“. Da, Francuzi imaju ono što je meni za vino najbitnije: elegancija! S druge strane, jedna od moje dve najomiljenije regije ikad je Piedmont. Ali Piedmont je drugačija Italija – nemasna, oštra, strejtaška. I u Srbiji se ne pije. Svi hoće Toscanu! Razmišljam… Ornelaia – uvozi se, Sassiacia – uvozi se, Tenuta di Biserno – uvozi se, Tua Rita – uvozi se, Tignanello – uvozi se! Dođavola! Em nisam fan Toscane, em sve što je najbolje već neko radi! Žalim se drugu, kaže: „A Soldera?“. Soldera, Soldera, čekaj čekaj…okrećem telefon, zovem Hrvatsku: „Marko, da li smo mi pili Solderu?“, vriska sa druge strane slušalice: „Kako se ne sećaš, pili smo berbu ’94, otvorio Pope, najbolje vino koje smo pili u životu!“.

I tako, pokupimo se Marko i ja, i još par ljudi i ovog januara posetimo Solderu u nadi da ću dobiti uvoz. Pre puta – google. Parker kaže jedno od najbolja četiri italijanska vina koja je ikada pio. Jancis Robinson, pa Jancis.. realno se loži na Italijane. Hvalospevi na sve strane, svima utisak da se radi o jednom od najboljih vina. Međutim, kao što ostavlja utisak vino, tako ovde ostavlja i njegov vinar. Pričaju o njemu da je čudan tip, prgav, individualac. Već mi se sviđa!

 

Tamo smo 11. januara. Ulazak u vinariju je pod zaključnom kapijom i kamerama. Znam o čemu se radi. Pre nekoliko godina Gainfranco je imao zaposlenog nekog bivšeg narkomana. Šta se tipu desilo, niko ne zna, ali je ušao u podrum i otvorio slavine na svim buradima, te prolio 6 (šest) različitih berbi.

U Montelćinu, odakle je Soldera, da bi se jedno vino zvalo Brunello di Montalcino po zakonu (da, to je ozakonjeno!) vino mora da stoji u podrumu 5 godina pre nego što izađe na tržište. Ovaj pomenuti tip je prolio skoro sva vina iz berbi 2007-2012, i tako ga faktički ostavio bez tržišta na šest godina. Inače, tu je u igri i jedna baš velika afera. Kad mu se to desilo, Konzorcijum Brunello di Montalcino je doneo odluku da pomognu Gainfrancu i daju mu svoje grožđe da prebrodi teške trenutke. On, kakav već jeste, smrtno se uvredio da neko može da pomisli da bi on tuđe grožđe stavljao u svoja vina optuživši ih da muljaju, prave Brunello od grožđa koje ne dolazi iz apelacije Montalcina, i sl. Posledica te priče je da je napustio Konzorcijum i da danas svoje vino više ne može da nazove Brunello di Montalcino.

Tvrd tip, kategoričan, skrupulan, znamo kako prođu takvi. Međutim, njega to nije omelo, imao je tada 78 godina, novac, verujem, tada više nije primat, i to malo vina što mu je ostalo prodao je kroz svoju humanitarnu organizaciju u vrednosti 500.000 EUR, sredstva je donirao za medicinska istraživanja. Ok, vraćam se na temu, ušli smo na posed. On ima ukupno zasađeno 10ha vinograda od kojih pravi samo 15.000 flaša godišnje. Da biste to razumeli, treba da znate da bi boutique vinarije od te količine zasađenih hektara pravile cca 60.000 flaša godišnje. On ostavlja po čokotu 1-1,3 kg grožđa što i nije baš jako malo, ali za vreme berbe on i njegova porodica biraju svaki grozd koji ide u presu, i to rade najmanje 3 dana. Ono grožđe za koje odluče da nije dovoljno dobro vraćaju u vinograd, faktički ga koriste kao đubrivo. Dakle, jeste januar, ali nešto sa vinogradom je čudno. Loza je otkopana i na svakih 10 m su neke kamere. Mislim se, on je izgleda stvarno skrenuo zbog onog incidenta.

Prima nas u nekoj sobi koja liči na kancelariju. Unapred mi je Paola, njegova asistentkinja, rekla da kod njega degustiranja vina nema. Govori italijanski, ja ga razumem pomalo, ali da govorim ne umem. Sva sreća, sa mnom je Marko, njemu je maternji. Sat vremena razgovaramo, Marko simultano prevodi. Proverava me, testira me. Postavlja mi pitanja, pita me da li znam kako vinograd treba da bude postavljen? Ja se zbunim, on je nezadovoljan, kaže mora istok-zapad, tako loza ima sunca tokom celog dana. Objašnjava zašto je izabrao baš ove parcele u Montalćinu, ima vetra i skoro nikad kiše. Mrzi kišu, voda mora da dođe iz zemlje. Vetar mu treba da ne bi imao bakterija i bolesti u vinogradu. Zato i otkopava zimi vinograd, da bi mraz „očistio“ stablo loze.

Nisam izdržala i pitam ga za kamere, ispostavlja se da su u pitanju senzori. Preko njih je povezan sa 7 instituta koji u svakom trenutku mere milion različitih parametara, između ostalog i bakterije. Pitam ga šta radi sa tim informacijama, on je zbunjen, kao šta bi trebalo da radi sa tim, on jednostavno pomoću toga ZNA. Baš je takav, voli da zna, puno čita, ima 81. godinu i još uvek uči.

Gianfranco je kategoričan, vrlo precizan, ali non stop se smeje, onako slatko, kao da mljacka. Izlazimo iz kancelarije i idemo da nam pokaže vinograd. Dan je bio grozan, vetar jak, kiša, 11.januar – hladno! Iz vinograda idemo u botanički vrt, jako je ponosan na njega, uređuje ga njegova žena Graciela. Kaže kako ne bi mogao da ima tako dobra vina da nema tog vrta. Rekla sam vam, vinograd je 10ha, a ova botanička bašta zauzima 2ha (obože, koliko volim ljude koji nisu samo pragmatični!! Realno je umesto bašte mogao da posadi 2ha vinograda). Biljke su posađene po bojama i po cvetanju, u svakom trenutku ptice, životinje, i naravno bakterije imaju šta da jedu. Tako im odvraća pažnju od loze. Ima i neka tri jezerceta/bare koje su nastale spontano, zove ih „izvorom života“, tu su se pojavile kornjače, ptice imaju vodu preko leta. Zamišljam vrt u proleće. Nisam znala da li će nam pokazati podrum, vidim da idemo ka njemu, uzbuđena sam. Pokazuje na zidu herbarični zaperak dug 9m koji stoji kao neka slika/instalacija. Pitam ga razogračenih očiju zar ne skida zaperke?? Svi skidaju zaperke!! On kaže da je zaperak ključan za snadbevanje loze, jer upija sunce i stvara fotosintezu. Tako grožđe dobija najbolje. Ništa mi nije jasno! S

ilazimo na 14m ispod zemlje, a vazduh u podrumu je kao da se nalazim na 2000m nadmorske visine. Nikada nisam bila u podrumu koji ima tako dobru provetrenost, u kom nema onog ustajalog mirisa vina. Stvar je u tome što njegov podrum nema zidove. Iskopao je podrum 14m dubok, pored zemlje naređao kamenje, na kamenje umesto betona stavio je žicu. Gleda me i smeje se, kaže: „Sonja, ti bi morala da znaš da vinu treba čist vazduh, ono mora da diše!“. Dišem duboko i ja, prija mi. Koristi samo 3000l bačve, isključivo slavonske, francuskih se, naravno, gnuša. U podrumu ima jedno 25 buradi, pa da, tu leži 5 berbi. Nestaje na par sekundi, donosi čaše….osmeh mi se razvlači preko celog lica. Prilazi bačvi iz 2015. i daje nam vino da probamo. Ooooooooo, sve sad razumem, sad mi je sve jasno!!

 

Ako želite da probate ovo vino, pronaćićete ga ovde.