06 avg
DEGUSTACIJA, PUTOPIS

2021- GODINA VINOGRADARA

Piše: Sonja Stojić 
Fotografije: Sonja Stojić 

2021. dogodila se u vinogradu. U Bordou ovo je bila četvrta godina za redom ekstremnih klimatskih uslova za odgajanje vinove loze. Vinogradari su prolazili kroz drame svaki ciklus vegetacije. Bez sumnje, ovo je godina vinogradara, onih koji znaju kako da rade u ekstremnim klimatskim uslovima, koji razumeju mikrolokacije, koji su adaptivni i intuitivni, onih koji znaju da kominiciraju sa prirodom.

KLIMA

Zima 2020/2021 je bila blaga, sa umerenim padavinama. Ipak, kiše je bilo i više nego dovoljno da se napune rezervoari vode te da se zemljište pripremi za novi vegetativni ciklus.

Usled istorijski toplog februara (3 stepena više od desetogodišnjeg proseka) i lepih martovskih temperatura, vinograd se probudio rano, u drugoj nedelji marta, čak dve nedelje ranije od uobičajnog datuma. Prvi pupoljci pojavili su se poslednje nedelje marta, nedelju dana ranije nego u 2020. (koja je u svemu poranila). Zatim je došao ledeni april. Vinogradi širom Francuske pamtiće noći između 6. i 8. aprila kada je mraz zajedno sa severnim vetrom uništio mnogo zasada loze. Tih noći, kada su se temperature spuštale i do -5’C, u Bordou je gorelo stotine hiljada parafinskih sveća kojima su vinogradari pokušavali da ugreju vinograd. Uključivali su i fenove, koristili fito terapiju (najčešće koncentrat valerijane), a opet šteta za prinose bila je značajna (čak veća i od one iz 2008. i 2020!)  naročito u Gravu, Soternu, Barsaku i desnoj obali Bordoa. Na levoj obali, šatoi koji su blizu reke Žironde uspeli su da izbegnu mraz, jer blizina vode zagreva zemlju. Tako je Žironda sačuvala ceo San-Estef kao i neke šatoe u Pojaku i San-Žulijenu.

Iako je opasnost od mraza prošla, hladno vreme se nastavilo tokom aprila i maja, što je odložilo vegetativni ciklus vinove loze. Cvetanje se desilo ipak tačno na vreme, oko 26. maja,  a zatim i formiranje grozda sredinom juna.

Tokom maja i juna zabeležena je rekordna kiša u Bordou (129mm, čak 78mm više od dvadesetogodišnjeg proseka), i pravi izazov je bio kako sprečiti plesan u vinogradu. Uzmite u obzir i to da je veliki deo vinograda poslednjih godina konvertovan u organska ili biodinamična zemljišta i da klasična prskanja više ne dolaze u obzir. Konstantan rad u vinogradu opet je bio ključan, a naročito upravljanje lišćem vinove loze. Naime, da se vlaga ne bi zadržavala, potrebno je orezivati lišće i napraviti prostor za cirkulaciju vazduha, te omogućiti grozdu da se osuši od kiše. Takođe, neke vinarije su to rešavale i UV zračenjem, kao i fito terapijom (gavezom, rastavićem).

Šarak je počeo oko 20. jula, napredovao je polako, i trajao je do kraja avgusta kada leto je konačno stiglo i donelo novi optimizam. Lepo vreme se produžilo i na septembar i oktobar, te je grožđe imalo vremena da sazri. Septembar je bio topao i sa manje prosečnih padavina, dok je oktobar bio hladniji ali bez kiše. Grožđe je sazrevalo u odličnim klimatskim uslovima.

Berba je, naravno, počela belim sortama druge i treće nedelje septembra, dok je berba crvenog grožđa trajala od treće nedelje septembra do kraja druge nedelje oktobra. Suvo vreme dozvolilo je sekventnu berbu za optimalnu zrelost. Grožđe za desertna vina brali su tokom celog oktobra.

Ukupna proizvodnja u celom Bordou bila je 500 miliona flaša u 2021, što je čak za 14% manje nego u 2020. godini u kojoj je proizvedeno rekordno malo vina. Kada bismo 2021. ubacili u desetogodišnji prosek, videli bismo da je produkcija manja za čak 23%. Razlog tome su upravo aprilski mraz, grad, kao i obilne padavine tokom maja i juna.

BELA VINA

Bela vina su obeležila 2021. berbu. Bez uobičajene gustine su, ali za mene je to pozitivan atribut. U 2021. bela vina su baš onakva kakva volim: hrskava, aromatična i izrazito voćna.

Bele sorte su stradale od mraza, ali uporne kiše nisu previše uticale na njih, a razlog tome je da je belo grožđe manje podložno plamenjači. Prohladno leto bilo je odlično za konzerviranje svežih aroma u belom grožđu. S obzirom da je loza stres doživela kasno, tek krajem avgusta, sovinjon blan dao je zaista raskošne arome, opet zahvaljujući toplom kraju leta, semilion je savršeno sazreo, a zadržao kiseline.

Domaine de Chevalier  vinograde je napao mraz čak 7 puta od 3. aprila pa do 3. maja. Ne znam za vas, ali mene Blanc apsolutno nikada nije razočarao! Na mirisu žuto cveće, zova, zreo limun. U ustima mineralno i kompleksno, aroma citrusa i zelenih jabuka. Zaista izuzetno vino!

Smith Haut Lafite Blanc, nos mu je prvo diskretan, a zatim se lepo otvora citrusnim aromama, belim cvećem i anisom. Na ukusu pronalazimo breskve, kajsije i nektarine. Vibrantno je i dobrog tela. Dok mu lepe kiseline daju balans, mineralnost čini završnicu čistom i postojanom.

Château Cos d’Estournel Blanc, na mirisu pronalazimo belo cveće, ruže i grejpfrut. Ukus breskve, limuna i bergamota. Mineralnog karaktera, harmonično vino, struktuirano, precizno u aromama i fine kreme.

Pavillon Blanc iz Château Margaux je izgubio 50% roda. Na mirisu limunova kora, žalfija i belo cveće. Iako je potencijal svežine berbe visok, vino je neverovatne koncentracije. Odličnog balansa kao i potencijala za odležavanje.

Château La Mission Haut-Brion Blanc, na mirisu mokar kamen, zova, limun i jabuka. U ustima pronalazimo note grejpfruta, zelenih jabuka i finog francuskog peciva. Kremast, dobro struktuiran, vibrantan, postojan, izuzetan!

Château Haut-Brion Blanc, na mirusu belo vinogradarsko voće, belo cveće, mandarine, ostrige, dašak drveta. Na paleti breskve, kajsije, brioš, poslastičarski krem. Kiseline su neverovatne, a upotpunjuje ih lepo telo, jasne je strukture i izražene mineralnosti. Ovo je vino o kom će se pričati u narednim decenijama.

DESERTNA VINA

Slatka vina su izuzetna, ali su proizvedena u zaista premalim količinama. Sotern je žestoko pogodio aprilski mraz, a odmah zatim i grad. Međutim, miholjsko leto je na preostalim parcelama koncentrovalo sokove u grožđu, jedna septembarska kiša je podstakla botritis, i tako je grožđe ubrano u oktobru bilo perfektno za desertna vina.

Jedno od najvećih iznenađenja ove godine bio je Sauternes od Pichon Baron -a, Château Suduiraut  čije je vinograde mraz i grad potpuno uništio. Vino za 2021. berbu napravili su sa samo 1ha zasada, stoga će nabavka u budućnosti biti raritetna. Od potpuno botritičnog 100% semiliona, na mirisu nalazimo medne note, jasmin i kajsije, a na paleti marmeladu od ananasa, kandirane pomorandže i đumbir. Lepe mineralne duge završnice, vino je ekstraktno i to mu daje strukturu, živahnih je kiselina, moćno i elegantno istovremeno.

Château Doisy Daëne na mirisu note šafrana, meda i nane. U ustima sveže breskve, fudži jabuke i marakuja. Odlično izbalansirano između šećera i kiselina. Aromatski je intenzivno, a mineralno u završnici. Vino obećava zaista dug starosni vek.

CRVENA VINA, LEVA OBALA

Prinos je prosečno bio manji u Medoku i Gravu oko 10% u odnosu na 2020. Château Calon Segur je na primer imao 10% veći prinos, dok su Château Palmer i Château Margaux imali manji za čak 30%. Pesak Lenjan je takođe imao manji prinos za 10% u odnosu na 2020. (to ne važi za Château Haut Brion, Château La Mission Haut-Brion i Château Haut Bailly, jer su ih zbog jedinstvene pozicije zaobišli mrazevi, a samim tim su sačuvali i sve grožđe.)

Merlo je od svih sorti najviše stradao, jer nije otporan na penosporu. Takođe, toplo vreme je došlo kasno i šećeri se nisu razvili u merlou, a samim tim ni voćne arome. Kaberne sovinjon i kaberne fran prošli su neuporedivo bolje, miholjsko leto im je omogućilo vreme za optimalno zrenje. I ovo je grožđe imalo manje šećera nego što smo navikli u poslednjih sedam godina, ali je vino ipak koncentrisano, ima dubinu, kao i postojane tanine. Kaberne sovinjon je naročite rezultate dao na krečnjačkom tlu koje zbog svoje staklaste površine zadržava sunčeve zrake, pa su tako neke vinarije u ovoj berbi vina napravile faktički od čistog kaberne sovinjona kao što su Château Ducru-Beaucaillou sa čak 98% ove sorte, Château Calon Segur 80% ili Château Pishon Baron 88%. Svežina je još jedna osobina 2021. i ona je odraz teroara. Vina 2021. su lepih tanina i dobre dužine. Koncentrisana su, iako je nivo alkohola najniži u odnosu na prethodnu deceniju i po (12,5-13,2%).

Château Calon Segur, ovo je možda njihova najbolja berba koju sam probala. Žironda je blizu, i sačuvala ih je od aprilskih mrazeva. Na mirisu šumsko bobičasto voće, grafit, šumsko tlo. Na paleti borovnice, crne kupine, aronija. Lepih, elegantnih tanina zrelog kabernea, odličnih lepo balansiranih kiselina, prave kičme, uz neverovatan balans.

Château Montrose, na mirisu kasis, višnje i borovnice. Na paleti višnje, crne trešnje, sa primetnim, ali dobro integrisanim, uticajem hrasta. Poliran, zreo, čvrstih tanina.

Château Cos d’Estournel, nos se otvara crnim čajem, osetimo i crni biber, borovnice, smokve. U ustima senzacije dima, čokoladne arome, cimet. Elegantan je i sigurno će lepo stariti.

Château Pontet Canet,  borovnice, crne kupine, ljubičice i grafit na nosu. U ustima gipko, čisto, dobrih masnih tanina, pronalazimo arome šljiva, crnih višanja, duvana i karanfilića. Podseća me na neke stare njihove berbe.

U Château Pishon–Longueville Baron su izgubili 60% berbe. Miris se otvara se crnim voćem, ima tu i duvana, kao i grafita. U ustima prskaju sveže borovnice, kupine, začini. Mastiljav, a elegantan, finih tanina i lepe svežine.

Château Pichon Comtesse de Lalande je u ovoj berbi izgubio 70% grožđa. Na mirisu suptilno crno voće, čokolada, floralne note. U ustima zrelo crveno voće, crni dud, sladić, kafa. Tanini su ispolirani, kiseline vibrantne, dobrog tela, sasvim sigurno sa velikim potencijalom za odležavanje.

Château Mouton Rothschild, intenzivan i elegantan nos borovnica i crnih kupina sa floralnim notama irisa i kedrovine. Ukus crnog voća, nane, duvana. Sveže, harmonično i mineralano vino, postojanih tanina.

Château Lafite Rothschild, na mirisu ljubičice, crno voće, grafit, crni biber. U ustima eksplozivno i harmonično istovremeno, crna čokolada, borovnice, duvan, zemljane note. Koncentrisan, moćnih tanina, odlične svežine. Slojevito, kompleksno i mineralno vino!

Château Leoville-Les-Cases, koncentrisan, kompleksan. Daje na mirisu kasis, duvan, mentu i kožu. Na paleti crno bobičasto voće, crna čokolada, šljiva, začini. Somotnih tanina, struktuiran, ozbiljnog tela kabarnea, koji je u kupaži dominantan ove berbe.

Château Ducru-Beaucaillou, prvi put napravljen od skoro 100% kaberne sovinjona, na mirisu čokolada, koža, grafit, crno voće. Na paleti borovnice, šljive, maline, začini. Tanini su zrnasti, a dobro integrisani, vino je čisto i koncentrisano, biće dugog životnog veka.

Château Palmer, na mirisu ljubičice, crno voće, nežni začini. Ukus moke, čokolade, ali i borovnica, ribizli i višanja. Tanini su zreli i svileni, vino je dobrog tela i kiselina, sa puno energije.

Château Margaux, kao i uvek- elegantan. Izgubili su čak 65% berbe. Na mirisu floralne arome, kasis, sandalovina. Na paleti sveže maline, borovnice, sladić. Delikatni su tanini, svileni na paleti, iako su polifenoli imali isti sadržaj kao i prethodne vrele godine. Château Margaux je uvek u finesama.

Château Les Carmes Haut-Brion na mirisu tamjan, borovina, dimljena tucana paprika, korenaste i floralne note. U ustima borovnice, brusnice, kupine, crna čokolada. Impresivne je taninske strukture, mineralno, dugog trajanja.

Château La Mission Haut-Brion na mirisu crno voće, slatki začini, duvan, zemljane note. Na paleti je  neverovatno elegantan, mineralan, osetimo zemljane note, cimet, crnu čokolada sa citrusima. Sočno i energično vino.

Château Haut-Brion, mislim da nikada nisam probala ni jednu berbu ovog vina a da nije bilo fenomenalno, a tako je i ovog puta. Miriše na borovnice, zgnječene kupine, šumsko tlo. Ukus crne čokolade, šljive, mente, orijentalnih začina. U pitanju je kompleksno, slojevito i intenzivno vino čvrstih tanina i dugog trajanja.

Château Haut-Bailly, prva berba u novom podrumu pokazala je velike rezultate. Na mirisu kakao, ljubičice i sveže crveno voće. Na paleti sladić, borovnice, kupine, višnje. Vrlo precizno vino, elegantnih tanina.

Château Smith-Haut-Lafite, na mirisu crveno voće, dašak cimeta, kardamona i lišća duvana. U ustima maline, jagode, borovnice, kupine. Dobro izbalansiran, lepih kiselina, dobre koncentracije i nežnih tanina, pun energije.

Domaine de Chevalier  na mirisu začini, menta i crveno voće. Dominacija kabernea u blendu na paleti daje herbalne note, kao i crno voće, kakao, sladić. Ispoliranih tanina, jasne strukture i duge završnice.

CRVENA VINA, DESNA OBALA

Svakako, tamo gde je merlo baza, kao što jeste na desnoj obali, bilo je daleko više izazova. Pomerol je izgubio je oko 25% grožđa u odnosu na 2020, dok je San Emilion zbog mraza i penospore, a merlot je osetljiv na obe stvari, izgubio u proseku 30% grožđa (neki pojedinačni šatoi izgubili i više, kao na primer Château Angelus 40%). Vinari na desnoj obali ovaj gubitak nadomestili su većom proporcijom kaberne frana u vinu, i moram da vam kažem meni se taj stil jako dopao (procenat kaberne frana u Château l’Évangile 30%, Vieux Château Certan 20%, Château Angelus 60%, Château Cheval Blanc 52%, Château Figeac 31%).

Alkoholi su na desnoj obali viši, i kreću se od 13 do 14%. Vina su sveža, ali i dobre koncentracije i gustine.

Château Canon je na mirisu herbalan, dominira žalfija, a ima i puno crvenog voća. Na paleti maline, jagode, kasis, ušećereni bademi. Neverovatno dopadljiv, onako da ga pijete danima, a opet vrlo kompleksno i čvrsto.

Château La Consillainte, ovo je 150. berba porodice Loius Nicolas. Na mirisu kasis, sušeni začini i crno voće. Na paleti moka, egzotični začini, crno bobičasto voće. Kremasto vino, dobre teksture, delikatnih tanina, sočno i elegantno istovremeno.

Château L’Evangile je iznenadio mnoge. Zaista kompleksan nos crvenog i crnog bobičastog voća, lista duvana, ljubičica, na paleti zemljane note, crni tartufi, kora pomorandže, zrele višnje. Ozbiljnog tela, postojanih tanina i duge mineralne završnice.

Vieux Château Certan je aromatičan, svež i punog ukusa. Na mirisu crveno voće, cimet, koža. Na ukusu sok od zrele višnje, karanfilići, šljive. Šarmantan, balansiran i suptilan.  Tanini su somotni, postojani, dugog je trajanja, nalazi se tačno na pola puta između svežine i zaokruženosti.

Château Troplong-Mondot je mirisa crvenog cveća, crvenog i plavog voća i slatkih začina. Na paleti dominantan ukus svežeg kakaa, borovnica, hrasta, sa puno začinskih nota. Kiseline su lepe, struktuiran je i vertikalan.

Château Figeac je u ovoj berbi drugačiji, sasvim drugačiji, od onih koje znamo. Imaju novu vinariju u kojoj sada mogu da rade sasvim preciznu vinifikaciju. Bogat na nosu- maline, jagode, borovnice uz floralne i eukaliptusne note. U ustima vibrantno i sveže, čokolada, vanila, borovnice, višnje. Tanini su grafitne teksture, dobro integrisani, a kiseline živahne.

Château Angelus, sa čak 60% kaberne frana u ovoj berbi, otvara se notoma crvenog bobičastog voća, crvenih šljiva i kore pomorandže. Paleta je sveža, vertikalna, precizna, sa začinskim notama, kao i ukusa višanja, nane i čokolade.

Château Cheval Blanc, na nosu osetimo zrelo voće, divlje crne borovnice i ribizle, kao i floralne note. Na paleti arome kafe, tostiran brioš sa čokoladom, tofu, kao i pregšrt crnog voća. Tanini su somotni, dobro integrisani, divna duga i sveža završnica.

ZA ZAKLJUČAK

U poslednjoj deceniji imali smo puno toplih berbi, i u tom smislu 2021. se razlikuje, ona je klasična, reći ću čak i staromodna bordoška godina. Definitivno nije u pitanju lošija godina, ali nakon triologije 2018-2019-2020 očekivanja su velika! U pitanju je vinogradarska godina, komplikovana i puna izazova. Tamo gde su ih rešili bolje, nalazimo zaista na izuzetna vina (većinom su to big names, istina). Ipak, za bela i slatka vina ovo je više nego izuzetna godina za sve, problem je jedino u količini. Takođe, ovo je godina kabernea mnogo više nego što je godina merloa.

Kakva je 2021. berba komparativno u odnosu na druge godine? Kada pričate sa vinarima, oni ne upoređuju aromatiku, tanine i strukturu vina, već upoređuju klimatske uslove. Tako Château Cheval Blanc kaže da im 2021. najviše liči na 1995. Neki drugi upoređuju je sa 2009, 2016, 2018 i 2019. u smislu miholjskog leta i dugog perioda sazrevanja grožđa u vinogradu (Château La Consillainte, Château Cos d’Estournel), neki sa 2017. zbog oštrih aprilskih mrazeva. Na moja pitanja da uporede stil vina sa prošlim berbama, neki su je uporedili sa 2008. (koja se naknadno ispostavila kao odlična berba), neki sa berbama devedesetih, dok na primer Vieux Château Certan kaže da je najsličnija boljim berbama šezdesetih. Bordoa iz šezdesetih nisam puno probala da bih i sama mogla da napravim paralelu, ali da, liči na ’95, i ’96. Šta ova godina nije? Nije opulentna kao vina iz 2015-2020 (sa izuzetkom 2017), ali nije ni prosečna kao 2012. i 2014, niti slaba kao 2011. i 2013. Od 2017. je, sa druge strane, razlikuje struktura.

2021. je sveža, a opet velike koncentracije i daleko je klasičnija od vina iz prethodne decenije kada su alkoholi bili i po 15%. 2021. je gipkija i elegantnija, alkoholi su 12-13%, baš kao što su nekada bila vina Bordoa, ali sa jednom važnom razlikom – danas su i vinogradarske i vinarske tehnike daleko bolje od onih iz prošlosti. Pažljivo orezivanje, špaliranje vinove loze, skidanje lišća učinilo je vinograde zdravim. Zatim sekventno branje jer esencijalno je bilo ne žuriti, dozvoliti grožđu da pravilno fenolno sazri. Prisutnost, preciznost i pedantan rad jednako je bio važan i u podrumu. Danas je uobičajno da se parcele posebno vinifikuju, i to je svakako pomoglo u godini kao što je ova. Svaki grozd je proveravan mašinama koje mere gustinu bobice, kao i kompjuterskim optičkim sortiranjem, tako su obezbeđivali da samo sasvim zrelo i zdravo grožđe ode u vinifikaciju. Tehnike minimalne ekstrakcije gravitacijom (saignée), kao i samo pumping over i punching down tokom fermentacije donele su teksturu i voćan karakter, a izbegli su se oštri tanini. Posle puno godina i šaptalizacija se vratila u Bordo usled niskih šećera (1,5% je dozvoljeno, iako je većina radila sa 0,5%). Konačno, počeli su i da se udaljavaju od korišćenja 100% barika u podrumima, pa tako sada eksperimentišu sa različitim sudovima kao što su velike bačve, amfore, vinski globusi, betonski sudovi. Iako vina ove berbe imaju niske šećere i nisku pH vrednost, sasvim sam sigurna da će odležavanjem u boci dobiti na vrednosti i da će im životni vek biti mnogo duži od očekivanog, jer u ovako komplikovanim godinama uvek izađu na videlo veliki teroari.

26 apr
DEGUSTACIJA

Elegantni Fontodi

Nedavno je moj drug Đorđe Zarić iz Vinoteke Baltasar organizovao degustaciju novih berbi vina Fontodi. Toliko sam bila fascinirana vinima da sam odlučila da vam dam jedan mali osvrt na regiju Chianti, kao i na vina koja smo probali iz ove fenomenalne vinarije.

Piše: Sonja Stojić

Naslovna fotografija: Đorđe Zarić

   Regija Chanti smeštena je ispod planinskog lanca Apenini, a između gradova Pize, Firence i Siene. Pokriva veliku oblast koja je izdeljena u nekoliko zona.

Sanđoveze (Sangiovese) je dominantna sorta ovde. U pitanju je sorta koja kasno sazreva, pa su joj potrebni topli klimatski uslovi i dugi sunčani dani. Najčešće donosi arome višanja, šljiva i suvih začina. Vino ove sorte ima lepe kiseline i postojane tanine. Odležavanjem u buradima, tanini mekšaju i daju začinske note.

Sanđoveze je, inače, najrasprostranjenija sorta u celoj Centralnoj Italiji. Ipak, postoje velike varijacije klonova, a samim tim i razlike u kvalitetu grožđa i vina. Na višim nadmorskim visinama, a u toplijim godinama, grožđe uspeva da dostigne fenolnu zrelost, a da istovremeno zadrži živahne kiseline, te su vina daleko elegantnija i delikatnija od onih koja dolaze sa nižih nadmorskih visina.

Ukoliko znamo da čitamo etikete vina, znaćemo i šta kupujemo, kao i kog kvaliteta vino možemo da očekujemo.

Kada na etiketi piše jednostavno Chianti DOC, znajte da to vino dolazi iz šire oblasti. Iako je često takvo vino ugodno i voćno, pravljeno je da traje godinu ili dve. Krajem XIX veka u ovoj regiji tradicionalno se sanđoveze kupažirao sa belim vinima dobijenih od sorti malvazije (Malvasia) i trebijana (Trebbiano). Naime, sanđoveze je usled tadašnjih vinogradarskih tehnika bio često prezreo, te su vina imala deficit kiseline. Tako je dodavanjem belog vina Chianti dobijao potrebnu svežinu. 1963. godine kada je DOC zakon stupio na snagu, procenat belog vina u Chianti DOC je ograničen na 30%.

Kvalitetnija vina dolaze iz Chianti DOCG i to iz šest sub-zona, čija se imena pojavljuju na etiketi:

-naročito poznate su Chianti Rufina, u brdima istočno od Firence, elegantna vina sa velikim potencijalom odležavanja (uticaj Apenina ovde se oseti, jer donosi hladne talase inače toploj mediteranskoj klimi) i vrlo delikatna vina sub-zone Chianti Colli Senesi, u brdima blizu Siene.

-ostale četiri sub-zone nalaze se u blizini gradova: kod Firence nalazi se sub-zona Chianti Colli Fiorentini; kod Pize nalazi se sub-zona Colline Pisane, a u blizini Areca Colli Aretini i to su sve vina lošijeg kvaliteta i većih produkcija u odnosu na prve dve sub-zone, a isto važi i za vina Chianti Montalbano severozapadno od Firence.

Prva Chianti zona nastala je 1716. godine i to oko sela Radda, Giaole i Castellina. Danas je taj potez poznat kao Chianti Classico DOCG. Chianti Classico DOCG ima sopstveni DOCG i nije sub-zona Chianti DOCG. Vinogradi Chianti Classico DOCG obično se sade na višim nadmorskim visinama i to na 250-500m dozvoljavajući na taj način sanđovezeu da sporije sazreva. Dugo sazrevanje grožđa u vinogradu donosi kompleksna vina, herbalne i voćne arome, postojane kiseline i tanine. Ovo vino, po zakonskoj regulativi, mora da sazreva minimalno 12 meseci pre nego što se pusti na tržište. Takođe, po zakonu od 2006. godine belo vino više ne može da se kupažira sa crvenim u Chianti Classico DOCG zoni. Ovde vino mora da sadrži najmanje 80% sanđovezea, dok ostalih 20% mogu da dopune isključivo crvene tradicionalne sorte kolorino (Colorino) i kanaiolo (Canaiollo), ili pak internacionalne sorte kaberne sovinjon (Cabernet Sauvignon) ili merlo (Merlot).

Chianti Classico Riserva DOCG po zakonskoj regulativi sazreva minimum 24 meseca od kojih minimum 3 meseca mora da bude u boci pre izlaska na tržište. To da se Chianti kao regija konstantno izboljšava nalazimo i u činjenici da Chainti Classico Riserva DOCG zauzima čak 20% sveukupne proizvodnje vina ove regije.

   Gran Selezione je relativno nova kategorija kvaliteta/ klasifikacija u Chianti Classico DOCG. Zakon je donet 2014. godine, a retroaktivno su vina, ukoliko ispunjavaju uslove, mogla da se označe na ovaj način počev od berbe 2010. Grožđe od kog se ova vina prave dolaze isključivo ili iz jednog vinograda, bilo kog u Chianti Classicu DOCG, ili od odabranog grožđa nekoliko vinograda ali isključivo onih koji su u vlasništvu proizvođača. Vino za Gran Selezione sazreva 6 meseci duže od Riserve, dakle minimalno 30 meseci, od kojih opet minimalno 3 meseca mora da provede u boci.

U Chianti regiji nema zakonskih regulativa oko odležavanja vina u drvetu. Da li će vino odležavati u buradima i koliko dugo, to je proizvođačeva odluka, i to je pre svega pitanje stila vina koji želi da se postigne. U modu se vraća tradicionalni veliki hrast, dok barici popularni tokom osamdesetih godina prošlog veka lagano iščezavaju iz regije Chianti.

Sve popularnije je, takođe, označavanje komuna na etiketama Chianti Classico DOCG, slično kako rade i u Roni. Tako na primer ako na etiketi pročitate da vino dolazi iz komune Gaiola, možete pretpostaviti da će vino imati izraženije kiseline od onih vina koji dolaze iz Castellina in Chianti (razlika je, naravno, u nadmorskoj visini te dve komune). Jedna od najatraktivinijh komuna je Greve, i to konkretno selo Panzano. Vinogradi su tu raspoređeni po amfiteatrima, te zbog toga sunčevi zraci kupaju vinograd tokom celog dana, što vinima daje lepe postojane tanine i izrazito voćne arome.

Upravo iz tog sela nedavno smo probali impresivna vina vinarije Fontodi.

Ova vinarija se nalazi u samom srcu regije Chianti, na južnim obroncima sela Panzana, u romantčnom krajoliku blagih brežuljaka, cipresa, maslina i vinograda (ako budete išli u taj kraj, nikako nemojte zaobići restoran Dario Cecchini-ja, najinteresantniji seoski restoran u toj regiji, verujte mi na reč!). Osim amfiteatarski posađenih vinograda, ovaj predeo je poseban i zbog jedinstvene kombinacije nadmorske visine, krečnjačkog i glinenog tla, kao i odlične mikroklime- temperaturne razlike između dana i noći, kao i manjka kiše tokom letnje sezone.

Fontodi vinarija pripada porodici Manetti od 1968. godine.  Iako godišnja produkcija ove vinarije nije mala, vinogradi  se protežu na 70 hektara, decenijama uspevaju da održe najviši nivo kvaliteta. Takođe, ova vinarija je i sertifikovana za organsku proizvodnju.

Sa Đoletom smo probali tri vina, i u nastavku slede moje degustacione beleške.

Berba 2017. u Toskani je bila izazovna. U aprilu vinograde je pogodio mraz. Naročito su stradali vinogradi na nižim nadmorskim visinama. Tokom leta vruć talas nije mogao da izbegne niko, temperature su išle i iznad 40 stepeni, što je, naravno, dovelo i do suše. I mraz i suša uništili su rod, međutim ono grožđe koje je opstalo bilo je izuzetno koncetrovano i intenzivno na višim altitudama, dok je na nižim većinom, nažalost, bilo prezrelo.

   Chianti Classico DOCG 2017, Fontodi

Moram vam reći da dugo nisam probala toliko dobro crveno vino, a da košta manje od 3000 rsd! Sve grožđe za ovo vino dolazi isključivo iz vlasničkih vinograda porodice. Fermentacija je trajala dve nedelje na autohtonim kvascima, a zatim je vino odležavalo 18 meseci u korišćenim francuskim buradima i to Alleer-u. Nežno crvene boje, na mirisu pronalazimo voćne note ribizla i hibiskusa. Na ukusu voćno takođe, naročito višnje i trešnje. Elegantnih tanina, izuzetno prijatne svežine, završnica traje dugo.

   Vigna del Sorbo Gran Selezione Chianti Classico DOCG 2017, Fontodi

Vigna del Sorbo vinogradi, jugo-zapadne ekspozicije, stari su 40 godina. Fermentacija je trajala tri nedelje na autohtonim kvascima, a zatim je vino odležavalo 24 meseca u Allier  francuskim buradima, od koji je 50% novih. Tamnije boje nego što bismo očekivali, na mirisu prepoznajemo šljive kao i ljubičice. U ustima crne trešnje, crne višnje, vanila, duvan kao i kompotasto crno voće. Još uvek mlado vino, punog tela, lepe svežine, i okruglih tanina. Odličnog potencijala za odležavanje, završnica je zemljana i duga. Izuzetno vino!

   Flaccianello Della Pieve 2017, Fontodi

Grožđe za ovo vino je posebno probrano iz najboljih vinograda. Fermentacija je trajala tri nedelje na autohtonim kvascima, a zatim je vino odležavalo 24 meseca u Allier  francuskim buradima. Ovo vino, tamno crvene boje sa svetlim rubovima, donosi lep zreo miris crvenog bobičastog voća, pre svega kupina i borovnica, kao i kože. U ustima okupira nas šljiva, crna čokolada, kafa, kao i začinske note. Mišićavih tanina, dobrih kiselina, ovo vino je odlično za odležavanje, 25+ godina.

 

Ukoliko želite da i vi probate ova vina, možete ih pronaći na sledećem linku.

Kako to Đole ima običaj da kaže: Uživajte u lepim vinima!

11 apr
DEGUSTACIJA

Mrtav trezan!

Piše: Sonja Stojić

Kad smo uvezli Vera Spirits pre par meseci, ne preterujem ako kažem da su svi do jednog postavili isto pitanje: Bezalkoholni džin? Pa zašto si to uvezla?!

Meni je bilo sasvim logično da ga uvezemo, razloga je bezbroj. Trudnice i dojilje ne piju alkohol. Ljudi koji poste ne piju alkohol. Zatim, na određeno vreme ljudi zbog zdravstvenog stanja ne piju alkohol ili su pak na dijeti. Takođe, svi znamo i one ljude koji vole ukus, ali ne podnose alkohol kao takav.

Na kraju krajeva, uvezla sam ga i zbog nas koji kafu pijemu samo ujutru, a sokove ne pijemo. Ako u kafanu odemo u podne, onda imamo dve opcije, ili da naručimo vodu, ili neki alkohol. Podne je ipak, složićete se,  rano za alkohol osim ako je u pitranju neki special occasion. Zar nije bezalkoholni džin&tonik divna uvertira u dan?

Kako se pravi bezalkoholni džin? Slično kao i alkoholni. Jedina je razlika što za alkoholno piće biljke ili voće fermentišu, dok se za bezalkoholni potapaju u vodu. Vera Spirits sve biljke destilira posebno, a na kraju ih sjedinjuje u jednu celinu. Glavni sastojci su kleka, korijander i đumbir. Svi sastojci su lokalni i organski, a voda dolazi sa Alpa. Stoga, Vera Spirits bismo najbolje opisali kao mediteransko-alpski, baš kao što bismo istim rečima opisali i zemlju iz koje dolazi, Sloveniju. Naime, troje slovenačkih restoratera, Urška, Luka i Jernej osmislili su ovaj sober drink.

Čim smo uvezli Vera Gin i Vera Winter Spell, odmah sam otišla da ih probam sa Žiletom i Rašom (Druid, Lenja Buba, znate ih, sjajni momci i sjajni bartenderi!). Rasha Hindawi je napravio recepturu za dva koktela i ljubazno mi dozvolio da ih ovde podelim sa vama.

Ukus ova dva džina kada ih probate čiste, slična su vodi sa ukusom. Ali kada unutra dodate miksere, pretvaraju se u nezaboravne „trezne“ koktele.

GIN&TONIC VERA

50 ml Vera Gin

100 ml Aromatic Tonic, Fever Tree

orange zest

grapefruit zest

U čašu staviti providan led, nasuti 50 ml Vera Gin, i 100 ml Aromatic Tonic. Naribati malo pomorandžine korice, kao i korice od grejpfruta i  spremno je za posluženje!

Na mirisu je citrusno, osetimo i slad pomorandže, crvenog grejpa, kao i kardamonovog semena. Na ukusu pronalazimo zemljane i zimzelene note kleke i sušene anđelike. Duge herbalne završnice i gorkog dugog finiša.

WINTER SPELL COCTAIL

50 ml Winter Spell Vera

100 ml Ginger Ale, Fever Tree

lemon zest

U čašu staviti providan led, nasuti 50 ml Winter Spell, i 100 ml Ginger Ale. Izribati malo limunove korice i spremno je za posluženje!

Na mirisu osetimo kompleksne i slatke note korijanderovog semena, cimeta i kardamona.  Na ukusu je voćno, pre svega suve šljive i jabuke. Cimet i karanfilići koji su destilovani u ovom piću daju nam osećaj praznika. Punog je tela, dok mu đumbir i limun daju potrebnu svežinu. Završnica traje u nedogled.

 

Ukoliko želite da uživate u treznim pićima, možete ih pronaći ovde.

20 mar
DEGUSTACIJA

Tri berbe vina Nicolas

Imala sam tu čast da mi je vinarija Catena Zapata poslala uzorke svojih vina Nicolas i to iz tri berbe – 2015, 2016, 2017. Tokom online degustacije sa njihovim predstavnikom Richard Gordon-om, imala sam priliku da razgovaram o vinu, argentinskom teroaru, kao i viziji ove fenomenalne vinarije.

Piše: Sonja Stojić

 

Argentinska vinska priča na svetskoj sceni je relativno mlada. Pre devedesetih godina prošlog veka skoro da uopšte nisu izvozili vino, a sada su peta zemlja po proizvodnji vina.

Najbolja vina dolaze sa visokih nadmorskih visina jer su vinogradi izloženi temperaturnim razlikama između dana i noći većim nego bilo gde na svetu.

Vinogradi u Argentini se nalaze blizu Anda, najčešće na peskovitom tlu, u pustinjskim oazama. Osim par izuzetaka, većina vinograda leži na 600 i više metara nadmorske visine, dok u provinciji Salta vinogradi se sade čak i iznad 2000m obezbeđujući tom altitudom hladniju klimu nego što je očekujemo u blizini ekvatora. Stoga, kad misimo o Argentini kao vinskoj regiji, ključna reč je nadmorska visina. Ili još preciznije, ekstremna nadmorska visina vinograda.

Vinogradi u Argentini prolaze kroz puno izazova tokom kalendarske godine. Zime su hladne, a s proleća mraz predstavlja ozbiljnu opasnost, naročito u vreme cvetanja. Na nižim nadmorskim visinama može da bude isuviše toplo tokom leta. Upravo zbog toga se vinogradi i sade na višim altitudama, jer one obezbeđuju temperaturnu razliku između dana i noći, a to grožđu daje više boje, aromatike i intenzivniji ukus.

S obzirom na suv planinski vazduh, bolesti loze nema, tako da je većina vinograda organsko. S druge strane, problem nastaje zbog manjka padavina. Kišnica i snežnica koje se slivaju sa planina nisu dovoljni, jer je u pitanju peščano tlo. Stoga, nažalost, vinogradi moraju da se navodnjavaju. Postoji nekoliko načina navodnjavanja, a najčešće se koristi ili jeftino: poplavljivanje, ili veoma skupo: kap po kap.

Takođe, jedan od velikih problema sa kojim se suočavaju argentinski proizvođači je i grad, naročito u Mendozi, koji često može da uništi ceo rod. Mnogi postavljaju mreže iznad celih vinograda koje štite od grada, a istovremeno štite i od jakih sunčevih zraka koji mogu da sprže kožicu grozda i takođe unište rod. Zato su se u Argentini vinogradi tradicionalno sadili po sistemu pergole, odnosno loza se reže tako da je rod bliže zemlji, prekriven lišćem. Danas nalaze druge vinogradarske načine da grožđe bude u senci, te da spreče intenzivno sunčanje, odnosno paljenje kožice grozda. Pored svega toga, još i vetar  Zonda može u vreme cvetanja da uništi rod, u pitanju je polarni topao i suv vetar koji dostiže brzinu i do 240 km/h.

Usled puno sunčanih dana, vina brzo sazrevaju dajući mekane tanine, ali i visok nivo alkohola u vinu. Šećer regulišu navodnjavanjem, takođe i senčenjem pomoću mreža za grad, blenduju se vina sa različitih pozicija, i različitih datuma berbe, ali nažalost većina argentinskih vinarija mora da dodaje aciditive vinima da bi imala svežinu, kako belim, tako i crvenim.

Svoju inostranu reputaciju Argentina je izgradila na sorti Malbec, koja je daleko opulentinija od one kakvu poznajemo iz Cahors-a, u jugo-zapadnoj Fransuskoj. Takođe i sam grozd izgleda drugačije. Loza se prilagodila intenzivnim sunčevim zracima, jakom vetru, nedostatku padavina, te su bobice male, čvrste i debele pokožice. Malbec je danas argentinska robna marka. Tamno ljubičaste boje, punog tela, sa notama crnog voća, često viskokih ali somotnih tanina. Većina vina sazreva u novom drvetu, što mu daje određene začinske note. Kada se sadi na nižim delovima vinogradsrskih parcela, tada je najčešće punog tela i zrelih voćnih tonova. Kad je na visinama, daje elegantna vina, lepih kiselina i floralnih nota.

  Mendoza ima najdužu tradiciju u pravljenju finih vina. Takođe, više od polovine poznatih argentinskih proizvođača je upravo iz Mendoze. I ovde su vinogradi zasađeni u pustinjskim uslovima.

Mendozu možemo podeliti na 5 delova: Severnu, Istočnu, Centralnu, Uko dolinu i Jug. Severna i Istočna su regije visokih volumena, jeftinih vina. Kroz ovu regije protiče reka Mendoza koja pruža dovoljno vode za navodnjavanje. Centralna Mendoza ima najdužu istoriju proizvodnje vina viskokog kvaliteta. Za razliku od drugih regija koje većinom imaju aluvijalno i peskovito tlo, ovde je zemljište šljunkovito. Uco Valley zauzima jugo-zapadni deo Mendoze i daje visoko kvalitetna vina, dok je Jug hladnije područje, pa tako baš tu pronalazimo elegantnija vina.

  Categna Zapata većinu svojih vinograda ima na južnim pozicijama Mendoze, kao i u Uco Valley. Nadmorska visina njihovih vinograda je između 900 i 1500 m. Vinariju je osnovao Nicola Catena, italijanski emigrant, 1902. godine. Smatrao je da bordoška  sorta Malbec upravo tu treba da nađe svoj novi dom. U sledećoj generaciji porodica je jedva održala svoje posede usled teške ekonomske situacije u Argentini tokom šezdesetih godina prošlog veka, da bi u trećoj generaciji Nicolas Categna Zapata, sadašnji vlasnik, pozicionirao ne samo vinariju, već argentinska vina uopšte na vinsku mapu sveta.

Vino koje sam probala na online degustaciji sa njihovim eksport menadžerom Richard Gordon-om je vino Nicolas i to iz tri berbe 2015, 2016. i 2017. Prva berba vina Nicolas, koje je ovu vinariju i proslavilo širom sveta, bila je 1997. Tokom narednih 25 godina prosečna ocena njihovih vina kod kritičara Robert Parker-a je 95 poena.

  2017. godina klimatski je bila vrlo izazovna za Mendozu. Dva kasna mraza tokom novembra, kad je vreme cvetanja loze, napravili su štetu vinogradu i to čak od 35%. Leto je bilo sušno i umereno toplo, najviša temperatura bila 37 stepeni, dok je najniža bila 22 stepena. Upravo velike temperaturne razlike dana i noći dali su vinu dobru koncentraciju tanina i aroma, dok je umereno toplo leto obezbedilo veće kiseline i stvorilo lep balans. Fermentacija se odigrala u 500L hrastu, kao i betonu, a vino je nakon toga odležavalo 18 meseci u francuskim baricima. Vino je duboke ljubičaste boje sa nijansama opeke. Miriše na začine, kasis i borovnice, uz obilje zemljanih nota, kao i eukaliptusa. Srednjeg je tela i lepo inkorporinaog alkohola. Elegantno, dobrih kiselina, u ustima pronalazimo crveno voće kao što su maline i ribizle. Završnica je duga i voćna.

  2016. godina je bila rekordno hladna godina, najhladnija u poslednjih 30 godina sa prosečnom temperaturom od 28 stepeni. Godina El Nino kada vetrovi, koji normalno duvaju s istoka prema zapadu duž ekvatora, duvaju sa sa svih strana, podiže se nivo okeana te padaju kiše u daleko većem obimu nego uobičajno. U pitanju je globalni klimatski fenomen i ima uticaja na klimu cele planete u većem ili manjem obimu. Pojavljuje se u periodima od 5-7 godina i traje od sedam meseci do dve godine u kontinuitetu. Fermentacija je tekla u 500l buradima, kao i u betonu, dok je vino odležavalo 18 meseci u novim francuskim baricima. Voćnija od druge dve berbe, a prva berba koja sadrži Cabernet Franc. Ljubičasto-crvene je boje, na mirisu borovnice, sladić i pregršt herbalnih tonova. Sveže, elegantno, somotnih zrelih tanina, u ustima osetimo crno voće, pretežno šljive, kao i senzacije kože i duvana. Ovo vino ima izuzetan potencijal odležavanja.

  2015. berba je bila klasičnija godina u klimatskom smislu. Bilo je dovoljno kiše, leto je bilo umereno toplo za argentinske uslove. S obzirom da grožđe nije jednakomerno sazrevalo na svim pozicijama, berba se odvijala u fazama što je dovelo do 210 različitih mikrovinifikacija. Vina su fermentisala u burićima od 225-500L, dok je odležavanje teklo u baricima tokom 18 meseci. Ovo je bila poslednja berba u čijoj kupaži nije bilo Cabernet Franc-a. Vino je rubin crvene boje, sa malo svetlijim nijansama na rubovima. Pronalazimo zemljane note na mirisu, moku i dim. Lepih tanina, nižeg u alkoholu i kiselinama, u ustima pronalazimo crno voće, kao i džem od jagoda. Završnica je duga i uporna.

U našoj ponudi možete naći Nicolas iz 2016. kao i njihovo vino sa grand cru pozicije Adrianna Malbec 2016.

 

Mišin Manifest
17 nov
DEGUSTACIJA

Mišin Manifest

Miša Cilić je prethodnih godinu i po dana nas dvadesetak vodio kroz sasvim posebnu degustaciju. Naime, tokom 500 dana smo pratili kako se razvija njegovo novo vino, Manifest Grand Cur, u boci.

Piše: Sonja Stojić

Kako vinar sam kaže, tokom 2017. sve bitne faze u razvoju loze desile su se pravovremeno, u gotovo idealnim klimatskim uslovima. Jedino šta je moglo to da pokvari su visoke letnje temperature. Međutim, jedan od hladnijih avgusta poslednjih godina omogućio je željenu dinamiku sazrevanja, tako su Merlot za Manifest Grand Cur brali u drugoj i trećoj dekadi septembra, kada su imali i značajnu razliku dnevnih i noćnih temperatura.

Grožđe za Manifest Grand Cur bere se sa grand cru parcele, najviše tačke njihovih vinograda, koji se nalazi na platou iza vinarije. Osim raznovrsnog zemljišta, od duboke peskovite gajnjače u nižim delovima, pa sve do kamena peščara na platou, ovaj potez je i celodnevno osunčan.

Fermentacija u tanku trajala je mesec dana na celim bobicama, odvojenim od peteljke, bez dezintegracije (muljanja). Nakon mesec dana ekstarkcije nastavila se  spontana jabučno-mlečna fermentacija u buretu, a zatim je vino sazrevalo u novim francuskim i srpskim baricima tokom 500 dana. Dug put jednog vina nastavio se odležavanjem i u boci još 500 dana tokom kojih smo ga četiri puta zajedno degustirali.

Beleška sa prve degustacije je nestala među gomilom papira, ali u nastavku možete čitati ostale tri.

10.01.2020.

Na nosu osećamo šljivu i dalje dosta crne čokolade, koža, a nakon aeracije dolazi divna trešnja. U ustima crno bobičasto voće, ali nalazim i na ušecerene smokve. Tanini obli, a postojani. Kiseline visoke i prijatne. Aftertaste dug, ostaje čokolada i crno voće. Veliko vino.

11.05.2020.

Na mirisu kafa i liker od višnje. U ustima crna trešnja, crna ribizla i šljiva, šljiva, šljiva. Kao da opet u fazi evoluiranja, za razliku od prošlog puta kad je delovao spremno. I to me neizmerno raduje. Da se još razvija, uzlazno! Struktura je postala somotna, kiseline i dalje odlične. Čekam da vidim koliko traje u ustima…prošlo je 4 minuta i dalje je tu. I dalje crno sveže voće kao sad zagriženo.

10.11.2020.

Miris me baš raduje. Evoluirao je, i nema nista džema. Smokve sveže, liker od višnje, i koža.
Na paleti: smokva, ringlovi, crvena šljiva. Tanini somotni, ali elegantni. Moderno vino u najboljem smislu, izrazito voćno!  Završnica baš duga, brojim još uvek.  Ostaje ukus sveže kore šljiva. Vraća u detinjstvo, u bezbrižna vremena.
Uzlazni vek minimalno 20 godina.

 

Sasvim je jasno zašto je Miša ovo vino nazvao Manifest. Progesivno najavljuje novi program srpskog vinarstva. Program velikih vina! Stilsko okretanje ka modernim voćnim vinima. Onih čiji kvalitet može da opravda cenu iznad 100 eura. Onih kojima  pokazuje da Srbija ima potencijal da pravi bogata i intenzivna vina dugog trajanja.

 

Ukoliko želite da probate ovo vino, možete ga kupiti  ovde

10 nov
PUTOPIS

MESTO GDE ANĐELI ŠAPUĆU

Autor: Tomislav Ivanović, fotografije: Tomislav Ivanović
Objavljeno 09.10.2019. na blogu Vinopedia http://www.vinopedia.rs/sr/post/mesto-gde-andeli-sapucu

Chateau D’Esclans je prepoznatljiv po svom vodećem rozeu pod nazivom Whispering Angel. Cifre su neumoljive: oko 96% proizvodnje vina u vinariji Chateau D’Esclans čini upravo etiketa Whispering Angel. Godišnje se na tržište plasira više od 8 miliona boca. Ova etiketa se izvozi u 107 država širom sveta.

A kako je ovo vino postalo prepoznatljiv simbol Provanse i jedan od najpopularnijih rozea na svetu?

Vino iz Provanse sa nazivom ispisanim na engleskom jeziku… Whispering Angel se lako urezuje u memoriju, danas je engleski svojevrsna lingua franca tako da ga potrošači bez muke izgovaraju širom sveta. Međutim, treba znati da je naziv inspirisan reljefom iz 19. veka koji se nalazi na zidu iznad oltara kapele u sklopu dvorca. Na samom početku kada je Saša Lišin preuzeo imanje i vinograde, vino je rađeno pod etiketom Chateau D’Esclans. Međutim, ubrzo je promenjeno ime u skladu sa Sašinom vizijom o širenju na svetsko tržište. Sve ostalo je istorija…

Zapanjujuće je da vinarija Chateau D’Esclans uspeva da održi kvalitet svojih vina uprkos eksponencijalnom rastu proizvodnje iz godine u godinu. Naprosto, tržište ih je nateralo da rastu, a glavna briga im je pritom bila da održe kvalitet kao u vreme kad je godišnja proizvodnja vinarije bila 130.000 boca (berba 2006). To postaje očigledno ako se vinarija poseti u vreme berbe… Bušerove prese i oprema na sve strane, kontrolisana temperatura u svim fazama proizvodnje, optičko sortiranje, tangencijalno filtriranje… Još je veće iznenađenje kad shvatite da se sva ta najsavremenija oprema koristi za proizvodnju 8 miliona boca vina. Odstranjivanje peteljke, muljanje  slabijeg intenziteta da ne dođe do cepanja pokožice i drobljenja semenki na temperaturi od 7 stepeni Celzijusa, mešanje samotoka i šire iz prve frakcije i dalja vinifikacija u inoks tankovima. Batonaž dva puta nedeljno.

Rezultat je vidljiv već u decembru jer se tada flašira Whispering Angel i prve isporuke kreću na sve kontinente. A sam Saša Lišin je jednom prilikom izjavio: „Shvatio sam koliko daleko smo otišli kada me je jednom prilikom kontaktirao čuveni proizvođač jahti jer su mu trebale dimenzije našeg duplog magnuma (3 litra) kako bi po njima napravili pregrade za vino u frižideru na jahtama.“

A kako su izmenili stil provansalskih rozea? Tradicionalno, vinari u Provansi su brali grenaš oko dve nedelje ranije tako da su bledo ružičastu boju dobijali ekstrakcijom pigmenta iz pokožice nedovoljno zrelog grožđa. Da bi dobili roze sa punijim telom i više voćnih aroma, Chateau D’Esclans je brao grožđe kad sazri (kasnije nego ostali vinari). Na smanjenoj temperaturi, kontakt sa pokožicom traje 3-4 sata tako da se dobije i dalje svetlo ružičasta boja, ali zrelija pokožica ostavlja intenzivnije arome i ukuse. Dobitna kombinacija je uz to bila savremena oprema, jer pre 30 godina ne bi bilo moguće napraviti roze vino ovakvog kvaliteta.

Whispering Angel 2018 – (Sortni sastav: grenaš, sanso, role (vermentino), sira i tiburen). Ovo vino je uvek prepoznatljivo po svežini koju donosi i aromama breskve i cvetnih tonova. Na nosu se izdvajaju i note crvenog bobičastog voća, citrusa, grejpfruta, začinska završnica. Na nepcima, slojevito, postojano, srednje-ka-punom telu, duga osvežavajuća završnica. I već vam se čini da čujete šaputanje anđela…

 

 

 

Ukoliko vas zanima da probate vina iz ove vinarije, možete ih pronaći ovde

 

09 nov
PRESS

Imate li šemu za vino?

Objavljeno na portalu Vino&Fino, 23.03.2020.

http://www.vinoifino.rs/novosti/novost_imate_li_semu_za_vino_vinski_magazin_vino_i_fino_1130

 

Mi je imamo! Vaši vinski prijatelji iz kompanije 105paOpet nude brzu dostavu na adresu, preporuke, savete i široku ponudu izvanrednih vina

Ne, nije nestašica vina. Štaviše. Međutim, restorani i barovi odlukom Vlade zatvoreni su. Vinoteke uglavnom još uvek rade, međutim, ograničenje kretanja i zdrav oprez i tamo su smanjili promete i skratili radno vreme. Ipak, to sve ne znači da moramo da se odreknemo vina!

U vinu se sjajno uživa i na terasi stana, u dvorištu, u trpezariji uz porodični obrok ili intimnu večeru, a tek uz dobru knjigu ili film! Kako biste došli do svoje omiljene boce nema potrebe da kršite pravila i izlažete riziku sebe i druge, dovoljno je da okrenete pravi telefonski broj i na vašu adresu stići će šta god poželite i to preko jednog od servisa sa obučenim i zaštićenim osobljem, a moguće je da svoje boce dobijete i bez direktnog kontakta sa dobavljačem.

Kompanija 105paOpet, ponosni vlasnik jedinstvenog portfolija finih i autentičnih uvoznih vina i distributer najšireg spektra popularnih domaćih etiketa, svojim vernim vinopijama stoji na raspolaganju za savet, nabavku i dostavu vina na kućnu adresu u najkraćem mogućem roku.

U njihovoj ponudi nalaze se pažljivo odabrane etikete iz najboljih francuskih apelacija, od kultnih šardonea i pinoa Burgundije, preko velikih etiketa Bordoa, do upečatljivih vina severne i južne Rone iz kuće Guigal.

Za lep dan, tu je popularni provansalski roze Whispering Angel, njegov mlađi brat The Palm i čitava porodica iz šatoa D’Esclans. Za potpuni ugođaj čekaju na vas izvanredni i elegantni šampanjci iz ponude kuće Billecart – Salmon. Kompanija 105paOpet uvozi i izvrsna vina iz vinarije Marjana Simčića, po mnogima najbolje vinske kuće u celoj Jugoistočnoj Evropi.

Tu su i pratioci ozbiljnih zalogaja, vina od tempranilja i drugih autentičnih sorti iz regije Ribera del Duero, a možete da birate od popularne Cepe 21 do kultne Vega Sicilie. Tu je i selekcija raskošnih Barola, zatim kultna toskanska kuća Soldera, kao i vina čuvenog Joške Gravnera, gurua low – intervention vinara širom sveta.

Napokon, za znalce prefinjenog nepca i ljubitelje dobrog rizlinga, kralja belih vina, tu je čitava selekcija single – vineyard etikete vinarije J.J. Prum iz Mozela.

Vaši vinski prijatelji iz kuće 105paOpet nude i najfinije španske pršute, odličan džin i celu paletu artizanskih Fever Tree tonika.

Katarina, Jovana i Sonja ne raspolaganju su za savet, preporuku i nabavku odabranih boca. Kontaktirajte ih na telefone 0600162853, 0600162852 i 0600162851 ili mejlom na adesu: office@105paopet.rs.

08 nov
PUTOPIS

NA LICU MESTA: BERBA U CHATEAU D’ESCLANS

Autor: Tomislav Ivanović, fotografije: Tomislav Ivanović
Objavljeno 09.09.2019. na blogu Vinopedia http://www.vinopedia.rs/sr/post/na-licu-mesta-berba-u-chateau-desclans?s=48

Chateau D’Esclans je ime koje će kod svakog ljubitelja rozea podići obrve i nabaciti smešak u uglu usana… Vinarija koja je tokom jedne decenije zauvek promenila imidž roze vina i izmenila shvatanje provansalskih rozea. Vinarija koju mnogi širom sveta pokušavaju da imitiraju. Trendseter. Inovator.

Pogled u beležnicu u kojoj sam hemijskom podebljao nečitko napisane reči: poseta Chateau D’Esclans u 11h (3. septembar). Imam dovoljno vremena…Mogu još malo vremena provesti u raju koji se zove hotel La Reserve Ramatuelle…Ako se dobro sećam, od Sen Tropea do vinarije ima nekih 30 minuta… Ali, ajde još jednom da proverim na google maps. Hm…. Vinogradarsko selo La Motte…O ne, nije u pitanju 30 minuta već 30 kilometara…A to znači sat i petnaest minuta vožnje…E pa ne dolazi u obzir da zakasnim!!!

Izlećem iz hotela kao munja. Momak sa parkinga je i sam potrčao da mi doveze automobil (valjda je i sam ukapirao da žurim i da je pitanje života i smrti). Sedam u automobil koji sam iznajmio kad sam stigao u Provansu… Čini mi se da nikad ranije nije na putu bilo više kružnih tokova, semafora i vremešnih baka koje u svom malom automobilu imaju svo vreme sveta na putu i ne planiraju da uopšte dotaknu papučicu za gas… U prilog mi ide što u tom delu Provanse nema kamera na putu, pa neću imati suvenir na tu brzu vožnju…

I zaista, ulazim na parking vinarije ispred wine shopa sa akademskih 15 minuta zakašnjenja… Tom Schreckinger, direktor komunikacija u vinariji me dočekuje i od samog početka imam utisak kao da se poznajemo godinama.

Vinarija i celo imanje se nalaze u dolini Esklan (Vallée d’Esclans), smešteni između dva planinska venca, a čitava dolina se pruža prema Mediteranu. Preko bazena i terase dvorca, pogled puca na masiv Mor (Massif des Maures). Pri vedrom nebu, u daljini se nazire kao azurno plava horizontalna linija Mediteransko more.

Naravno, prvo odlazimo da obiđemo vinograde. Ukupna površina pod vinogradima iznosi 72,9 hektara, pri čemu 60% zasada čini grenaš, dok su ostale sorte zastupljene u vinogradima role (vermentino), sanso, merlo, murvedr, sira i tiburen. Da bismo bolje razumeli teroar, vinogradi koji se prostiru u podnožju doline se nalaze na crvenom zemljištu, bogatom gvožđem i glinom, sa velikom izloženošću suncu tokom čitavog dana. Na tim potezima se nalaze mlađi zasadi vinograda. Drugu celinu čine vinogradi koji se nalaze na padini obližnjih brda. Na tom mestu je tlo sastavljeno od krede/krečnjaka. Na pojas vinograda se nastavlja pojas mediteranskih šuma. A pri vrhu brda, na površini od nekih 4 hektara iznad šume se nalazi vinograd grenaša star 80 godina i grožđe iz tog vinograda se koristi za pravljenje vina pod etiketom Garrus.

Pored sopstvenih zasada, Chateau D’Esclans takođe otkupljuje grožđe od kooperanata, pri čemu svo kupljeno grožđe dolazi iz kruga od 30 km oko vinarije jer sva vina nose apelaciju Côtes de Provence. To grožđe se zajedno sa grožđem iz sopstvenih zasada koristi za vina pod etiketama The Palm i Whispering Angel.

Uzimajući u obzir klimu Provanse, sasvim je logično što berba u vinogradima počinje vrlo rano ujutro i traje do podne. U vinogradima kooperanata se takođe berba vrši tokom noći mašinski, pod svetlom reflektora.

Vinarija je kao mravinjak. Berba je upravo počela prethodnog dana, tako da će u narednih mesec dana traktori neprestano pristizati sa uredno složenim gajbicama od 10 kg. Tokom berbe se angažuje oko 70 berača. Inače, primećujem da među beračima ima dosta mladih momaka i devojaka. Chateau D’Esclans nema problema sa radnom snagom, jer se uvek za berbu prijavljuje i više kandidata nego što je potrebno.

U vinariji se sa puno emocija prisećaju prethodnih berbi u kojima je učestvovao u procesu prerade grožđa čuveni enolog Patrik Leon, koji je nakon dugogodišnjeg rada u Chateau Mouton Rothschild verujući u viziju Saše Lišina došao u Provansu da sa njim izgradi identitet vina vinarije Chateau D’Esclans. Patrik Leon je preminuo prošle godine u decembru, tako da je ovo prva berba u kojoj on nije prisutan.

Oko jedan sat popodne, prašnjavim drumom koji prolazi kroz imanje polako u grupicama pristižu berači… Gotovo je za danas, i sad mogu da se malo opuste i predahnu uz vinogradarski ručak. Pridružujemo im se. Svi uglavnom ističu da je kvalitet grožđa ove godine u Provansi odličan, pod uslovom da meteorološki uslovi ostanu povoljni do kraja berbe. Ovogodišnji toplotni talas u Provansi, dosta sunca i toplote tokom leta, uz sporadične letnje pljuskove su doprineli da grožđe harmonično sazreva. Vinova loza se dobro prilagodila takvim uslovima. Takođe, ove godine nije bilo većih problema u zaštiti vinove loze od bolesti. U vinariji Chateau D’Esclans očekuju visok kvalitet vina iz ovogodišnje berbe. A pošto flaširanje vina pod etiketom Whispering Angel počinje tokom decembra, onda ćemo u to moći da se uverimo već u vreme Novogodišnjih i Božićnih praznika.

 

 

 

Ukoliko vas zanima da probate vina iz ove vinarije, možete ih pronaći ovde.

08 nov
PUTOPIS

DA LI BISTE DALI 90 EUR ZA BOCU ROZEA IZ PROVANSE?

Sasvim je legitimno da postavite pitanje: šta treba da poseduje roze koji košta 90 EUR i po čemu se razlikuje od gomile naizgled sličnih rozea (bar po boji)… Dakle, pričamo o najskupljem rozeu na svetu, perjanici iz vinarije Chateau D’Esclans koja dolazi pred potrošače pod etiketom Garrus.

Da bi jedan roze iz Provanse dostigao naizgled astronomsku cenu od 90 EUR, potrebno je da prethodno bude ispunjen i jedan preduslov: roze danas nije više vino koje se pije isključivo tokom letnje sezone – roze se pije tokom čitave godine i pruža brojne mogućnosti za kombinovanje sa hranom i posebnim prilikama. Time je dobio na značaju i iskočio je iz percepcije laganog neozbiljnog vina za trenutno letnje uživanje.

Veliki doprinos promeni percepcije roze vina je dao upravo Saša Lišin, vlasnik vinarije Chateau D’Esclans. A kad je uspeo da skrene pažnju na roze vina, onda je rešio da bude i najbolji.

Naravno, potrebno je sastaviti dobitni recept… A u slučaju Garrusa, to ide ovako:

1. Uzmete jednog poznatog enologa. Dovoljno dobro zvuči da je radio za Chateau Mouton Rothschild. A sigurno ima i solidno znanje o pravljenju vina.

2. Da biste imali izuzetno kvalitetnu sirovinu, trebaće vam grožđe iz starih vinograda. Chateau D’Esclans se prostire na imanju od 267 hektara, pri čemu se vinogradi prostiru na 72,9 hektara. Za Garrus se bira grožđe sa najboljih pozicija, a sortiment čine najvećim delom grenaš, te role (vermentino) i sira. Grenaš za vino Garrus potiče iz vinograda starog više od 80 godina površine 4 hektara koji se nalazi na vrhu brda, zaklonjen pojasom šuma.

3. Vrlo često enolozi pri pravljenju rozea žrtvuju aromatiku i strukturu nauštrb boje, jer današnja publika ceni svetlo ružičastu boju u čaši. Da bi postigao oboje, Saša Lišin je rešio da pomeša i crno i belo grožđe koji onda fermentišu zajedno (nikako nije dozvoljeno da se meša crveno i belo vino). Time je dobio roze koji poseduje određene kvalitete belog vina. Čak i boja ima zlatnožute prelive u čaši, a vino je dobilo i punije telo, bogatiju aromatiku.

4. Kvalitet, kvalitet i kvalitet… Ručna berba od ranog jutra do podne, optičko sortiranje. Odstranjivanje peteljke, muljanje slabijeg intenziteta da ne dođe do cepanja pokožice i drobljenja semenki na temperaturi od 7 stepeni Celzijusa, mešanje 90% samotoka i 10% šire iz prve frakcije. Bez maceracije. Fermentacija u buradi od 600 litara. Batonaž dva puta nedeljno.

5. I kad smo stigli do buradi, svako bure ima zasebnu kontrolu temperature. Kroz svako bure prolazi spiralna cev do dna kroz koju protiče hladna voda, dok kompjuter meri i podešava temperaturu u svakom buretu. Kombinacija nove buradi i dva puta korišćenih (light to medium toasting). Sazrevanje vina na finom talogu tokom 10 meseci. U podrumu se svake godine 70% buradi zameni novim. U skladu sa zahtevima tržišta, u posebnom delu podruma se od 2013. godine proizvodi i Garrus u košer verziji (prema jevrejskim propisima i običajima).

6. Moderan dizajn boce, da odaje utisak luksuza i stila.

Naizgled, jednostavan (i skup) recept. Međutim, uz njega je potrebna i velika posvećenost. Vinarije uglavnom tretiraju roze kao sporedni proizvod koji će im poboljšati cash flow tokom leta. Saša Lišin je roze shvatio ozbiljno i takav mu je i pristup.

Garrus 2017 – Chateau D’Esclans

Neverovatno kompleksno vino. Na nosu suptilno, elegantno. Nenapadne arome vinogradarske breskve, trešnje, kajsije kroz koje se probijaju note vanile, tosta, začina, badema… U ustima imate impresiju kao da pijete belo vino. Puno telo, slojevito, struktura čvrsta, postojana, mišićava. Blago kremasta impresija, uz svežinu i mineralnost. Na nepcima, trešnja, vinogradarska breskva, citrusi, sandalovina, začini.  Precizna, duga završnica.

 

Ukoliko želite da probate ovo vino, možete ga pronaći ovde.

08 nov
PUTOPIS

Kratke crtice, Bordeaux 2018. iz prve ruke

Autor: Sonja Stojić, fotograf: Sonja Stojić
Ćlanak je objavljen 21.09.2019. na portalu Before After https://www.volver.rs/prica-o-najautenticnijem-italijanskom-vinaru/

Vremenski uslovi su uticali na skoro sve vinarije, te im je proizvodnja bila manja nego prethodnih godina. Od onog grožđa koje su uspeli da sačuvaju dobili su vino visokog kvaliteta. Ni u jednoj regiji se ne govori o globalnom zagrevanju onoliko koliko se o tome priča u Bordeaux. Da li ovaj fenomen, u nauci poznat od uvek, pa i upravo po svojim repetativnim ciklusima, zaista toliko utiče na Bordeaux, ili pak oni to najviše primećuju? (vino rade dugo, iskustvo svakako imaju) Ipak, moram da primetim da njihove opaske/žalbe o globalnom zagrevanju imaju odraz/utemeljenje u procentu alkohola berbe 2018. Verovatno ni jedna berba nije imala prosečan alkohol 14,5 %. Obično se u ovoj regiji kreću oko 13%. Čak se tokom istorije u Bordeaux-u u vina dodavao šećer, jer su jedva dostizali 11% alkohola. Iako topla Golfska struja zagreva celu regiju, okean donosi dosta kiše i vlage, te regiju hladi, tako sazrevanje grožđa traje i do oktobra, pa čak i tada ne dostiže uvek fenolnu zrelost.

Vinari su moram priznati zbunjeni, stidljivo govore o berbi, pomalo kao da se izvinjavaju. Nije utisak da berbom nisu zadovoljni, naprotiv, više kao da se pribojavaju da je neće u budućnosti ponoviti, pa tako svi ponavljaju istu rečenicu:  2018. je zaista netipična godina za Bordeaux. Netipična u smislu da je vino visoko koncentrovano, da su tanini zreli, i da je prinos daleko manji nego uobičajno. Naime, tokom zime i proleća bilo je puno kiše i vlage, dok je leto bilo dugo i vrlo toplo. Grožđe je doživelo stres zbog manjka vode, te su bobice ostale male nedajući puno soka,  ali sok koji je od njih dobijen je postao visoko koncentrovan. Takođe, neki delovi su imali i grad, a zatim topli ali vlažni uslovi su bili pogodni za razvijanje gljivica, te su morali da vrše zelenu i pred-zelenu berbu. Ovakve klimatske okolnosti najviše su imale uticaja na vinarije koje se bave organskom i biodinamičnom prizvodnjom nedavajući im puno načina da se sa situacijom izbore. Sad je otprilike jasno šta možemo da očekujemo od 2018. Opulentnu, zrelu, ­­­kompleksnu berbu, ali hej!, ni svežina ne zaostaje.

Sa kojom berbom bismo mogli da poredimo 2018? Ni sa jednom. To je jedna od onih godina koja je jedinstvena, koja se pamti i koju ćemo u budućnosti na blind tasting-u uvek prepoznati. Moj utisak je da ona jeste velika godina, iako nema eleganciju i harmoniju 2009, ni strukturu 2010, niti potencijal odležavanja 2005. U tom smislu, najsličnija je 2016. koja jeste miks karakteristika ove tri velike godine, mada ni u jednoj karakteristici ne dostiže maksimum. Opet, ni jedna od ovih berbi nema ono najvažnije što se desilo 2018. – široki i zreli tanini koji vam omogućavaju da vino već pijete, iako je jasno da ćete isto tako u vinu iz te berbe uživati i za dvadeset godina. I još tri bitne stvari odlikuju ovu godinu: voćnost, voćnost, voćnost!

Probala sam oko 200 vina tokom en premier nedelje, ovo je moj best off

Highlight 2018. za mene je apsolutno Vieux Chateau Certan, Pomerol! Onaj ko može, oh! neka ga kupi! Inače, prosečna godišnja proizvodnja je oko 25.000 flaša, stoga pitanje cene nije najveće pitanje, već da li ga je moguće nabaviti. U 2018. strukturan, intenzivan, voćan, sočnih tanina, dobrih kiselina, elegantan. Još uvek žalim što sam ga spitovala!

Drugo najveće oduševljenje bio je Chateau Montrose. Toliko preciznosti u jednom vinu dugo nisam osetila. 2018. je za njih bila prelomna godina jer su potpuno prešli na organsku proizvodnju (bad luck!). Koncentrovan đus, ali preelegantan. Struktuiran. Svežina fenomenalna, crno voće vrišti iz njega.

I kad smo već kod St.Estephe, Chateau Cos d’Estournel je bio sjajan takođe. Uspeli su da sačuvaju većinu grožđa u odličnom stanju. Sve tri etikete su bile dobre, oni sami kažu da je to za njih najbolja berba ikad. Vino lepih kiselina, moćnih tanina, sa puno orijntalnih začina.

Zatim dva Pauillac-a, koji po mom mišljenju ove godine dele treće mesto na en premier-u: Lafite Rothschild i Mouton Rothschild. Do 15. jula kiše je u Pauillac-u bilo toliko da su mislili da i ako je ne bude do kraja berbe, tlo će vode imati dovoljno. Međutim, dramatično visoke temperature su dovele do toga da grožđe doživi water stress ranije nego uobičajno, već oko 10. avgusta. Međutim, to je idealno okruženje za staru vinovu lozu jer je njen koren otišao dublje, te je vodu izvlačio iz dubina crpeći mineralnost. Septembar je bio sjajan, topao, dok su noći bile hladne. Iskusni tejsteri na en premier-u kažu da je obično Lafite u tom periodu jako zatvoren i da ga je nemoguće probati na dobar način. Ove godine je bio raskošan. Mineralan, kompleksan, arome crnog voća, završnica traje bar 10 minuta. Mouton isto tako mineralan, elegantnih tanina, teroaričan, zemljanih nota, ostavio me je bez teksta. Pritom, nigde nije tako dobra atmosfera kao u Mouton-u tokom en premier-a. Pomislila sam da me je ponelo, pa sam sva vina testirala dva puta. Nije me ponelo, fenomenalan je!

Pontet Canet je ove godine izgubio više od 50% proizvodnje, oni zaista rade pravu biodinamiku. Kod njih u vinogradu nema mašina, rade sa konjima. Ceo proces je ručni, i od toga ne bi odstupili ni po koju cenu. Fermentacija se isključivo radi u betonskim posudama, najčešće jajima. Sasvim je jasno da su njihova vina svake godine odraz teroara i svih mikro okolnosti berbe. Otkud toliko egzotike u njihovom vinu nisam odgonetnula. Glatki i meki tanini, dalekoistočni začini, puno svežine.

Margaux je najnekonzistenija apelacija, ove godine dobra, ali ne izuzetna, osim kad je reč o Chateau Palmer i Chateu Margaux. Chateau Palmer je prošle godine dobio biodinamični sertifikat. Nisu uspeli dobro da odreaguju tokom ekstremno vlažnih dana, te su izgubili 75% proizvodnje. Njihov tehnički direktor nam je rekao da bi i posegnuli za „običnim“ sredstvima (i time izgubili sertifikat) da su uspeli na vreme da uoče bolesti. Razvoj gljivica je bio veći i brži nego u prethodnih 40 godina. Precizno, svilenih tanina, arome svežeg crvenog bobičastog voća, nakon toga nagoveštaji kafe, odličnih kiselina, dugog trajanja.

Chateau Margaux- tanini su meki i svileni, a vino je ozbiljno struktuirano. Crveno voće- višnje, višnje, višnje. Elegantan, elegantan, elegantan!

U Pessac Leognan-u, situacija je kao i u Margaux. Vina su odlična, ali ne onakva kao ona na koje sam naišla u Pauillac i St. Estephe ili kao ona sa desne obale.

Smith Haut Lafite je bio zaista dobar! Zreo, zrelih tanina, voćan, lepo balansiran, duge završnice. Baš value for money.

Haut-Bailly, koji je izgubio oko 50% proizvodnje, bio je karakteran, crno voće, kafa, pečeni lešnici, kiseline visoke. Inače, tu vinariju vode žene, na svim pozicijama. Trivija, preimenovali su drugu etiketu iz La Parde de Haut-Bailly u Haut-Bailly II. Da vam kažem, vino je mnogo bolje od imena!

Na žalost, Haut Brion nisam umela da testiram. Za mene je vino bilo isuviše zatvoreno. Mogla sam samo da prepoznam masivno telo, moćne tanine, i dobru kiselinu.

Saint- Emilion je imao više kiše tokom zime i proleća 2018. nego što obično ima cele godine. Takođe, grada je najviše bilo upravo u ovoj apelaciji. Pobednici su Chateau Angelus, Chateau Cheval Blanc i Chateau Ausone.

Ausone je najkononcetrisovaniji, takođe verovatno i najkompleksiniji, kao i najnespremniji na en premier-u. Punog tela, voća čas crvenog čak crnog, odličnih kiselina.

Angelus, takođe posvećen organskoj proizvodnji, oseti se da je grožđe zaista zrelo, opet ne spaljeno, kiseline ne manjkaju. Somotni tanini, arome ribizle, čokolade. Neverovatno, ali već spreman.

Cheval Blanc, isto biodinamičan, bolje je odolevao vremenskim prilikama od drugih. Kompleksan, ozbiljno punog tela, somotskih tanina. Ima voća, ali ima i zemljanih nota, kao i pregršt eukaliptusa.

Chateau Figeac je bravura, takođe. Moćan, arome crnog bobičastog voća, duvana i crne čokolade. Tanini su somotni, kiselina je lepa.

Ostaje samo pitanje cene berbe 2018. Vremenski uslovi su uticali na skoro sve vinarije, te im je proizvodnja bila manja nego prethodnih godina. Od onog grožđa koje su uspeli da sačuvaju dobili su vino visokog kvaliteta. Amerikancima, koje sam tamo sretala, berba se jako dopada, i moram priznati da ona i jeste po njihovom ukusu. Opet, njihovo oduševljenje takođe može da utiče na cene.

Moj savet je da ako cene iz berbe 2018. ne budu više od 2016, onda kupujte ovu berbu! 2028. koštaće sigurno puno više.

p.s. u međuvremenu, dok sam čekala da se ovaj članak objavi, Chateau Angelus je rasprodat.

Učitaj još članaka
Loading...