Tri berbe vina Nicolas

Imala sam tu čast da mi je vinarija Catena Zapata poslala uzorke svojih vina Nicolas i to iz tri berbe – 2015, 2016, 2017. Tokom online degustacije sa njihovim predstavnikom Richard Gordon-om, imala sam priliku da razgovaram o vinu, argentinskom teroaru, kao i viziji ove fenomenalne vinarije.

Piše: Sonja Stojić

Argentinska vinska priča na svetskoj sceni je relativno mlada. Pre devedesetih godina prošlog veka skoro da uopšte nisu izvozili vino, a sada su peta zemlja po proizvodnji vina.

Najbolja vina dolaze sa visokih nadmorskih visina jer su vinogradi izloženi temperaturnim razlikama između dana i noći većim nego bilo gde na svetu.

Vinogradi u Argentini se nalaze blizu Anda, najčešće na peskovitom tlu, u pustinjskim oazama. Osim par izuzetaka, većina vinograda leži na 600 i više metara nadmorske visine, dok u provinciji Salta vinogradi se sade čak i iznad 2000m obezbeđujući tom altitudom hladniju klimu nego što je očekujemo u blizini ekvatora. Stoga, kad misimo o Argentini kao vinskoj regiji, ključna reč je nadmorska visina. Ili još preciznije, ekstremna nadmorska visina vinograda.

Vinogradi u Argentini prolaze kroz puno izazova tokom kalendarske godine. Zime su hladne, a s proleća mraz predstavlja ozbiljnu opasnost, naročito u vreme cvetanja. Na nižim nadmorskim visinama može da bude isuviše toplo tokom leta. Upravo zbog toga se vinogradi i sade na višim altitudama, jer one obezbeđuju temperaturnu razliku između dana i noći, a to grožđu daje više boje, aromatike i intenzivniji ukus.

S obzirom na suv planinski vazduh, bolesti loze nema, tako da je većina vinograda organsko. S druge strane, problem nastaje zbog manjka padavina. Kišnica i snežnica koje se slivaju sa planina nisu dovoljni, jer je u pitanju peščano tlo. Stoga, nažalost, vinogradi moraju da se navodnjavaju. Postoji nekoliko načina navodnjavanja, a najčešće se koristi ili jeftino: poplavljivanje, ili veoma skupo: kap po kap.

Takođe, jedan od velikih problema sa kojim se suočavaju argentinski proizvođači je i grad, naročito u Mendozi, koji često može da uništi ceo rod. Mnogi postavljaju mreže iznad celih vinograda koje štite od grada, a istovremeno štite i od jakih sunčevih zraka koji mogu da sprže kožicu grozda i takođe unište rod. Zato su se u Argentini vinogradi tradicionalno sadili po sistemu pergole, odnosno loza se reže tako da je rod bliže zemlji, prekriven lišćem. Danas nalaze druge vinogradarske načine da grožđe bude u senci, te da spreče intenzivno sunčanje, odnosno paljenje kožice grozda. Pored svega toga, još i vetar  Zonda može u vreme cvetanja da uništi rod, u pitanju je polarni topao i suv vetar koji dostiže brzinu i do 240 km/h.

Usled puno sunčanih dana, vina brzo sazrevaju dajući mekane tanine, ali i visok nivo alkohola u vinu. Šećer regulišu navodnjavanjem, takođe i senčenjem pomoću mreža za grad, blenduju se vina sa različitih pozicija, i različitih datuma berbe, ali nažalost većina argentinskih vinarija mora da dodaje aciditive vinima da bi imala svežinu, kako belim, tako i crvenim.

Svoju inostranu reputaciju Argentina je izgradila na sorti Malbec, koja je daleko opulentinija od one kakvu poznajemo iz Cahors-a, u jugo-zapadnoj Fransuskoj. Takođe i sam grozd izgleda drugačije. Loza se prilagodila intenzivnim sunčevim zracima, jakom vetru, nedostatku padavina, te su bobice male, čvrste i debele pokožice. Malbec je danas argentinska robna marka. Tamno ljubičaste boje, punog tela, sa notama crnog voća, često viskokih ali somotnih tanina. Većina vina sazreva u novom drvetu, što mu daje određene začinske note. Kada se sadi na nižim delovima vinogradsrskih parcela, tada je najčešće punog tela i zrelih voćnih tonova. Kad je na visinama, daje elegantna vina, lepih kiselina i floralnih nota.

  Mendoza ima najdužu tradiciju u pravljenju finih vina. Takođe, više od polovine poznatih argentinskih proizvođača je upravo iz Mendoze. I ovde su vinogradi zasađeni u pustinjskim uslovima.

Mendozu možemo podeliti na 5 delova: Severnu, Istočnu, Centralnu, Uko dolinu i Jug. Severna i Istočna su regije visokih volumena, jeftinih vina. Kroz ovu regije protiče reka Mendoza koja pruža dovoljno vode za navodnjavanje. Centralna Mendoza ima najdužu istoriju proizvodnje vina viskokog kvaliteta. Za razliku od drugih regija koje većinom imaju aluvijalno i peskovito tlo, ovde je zemljište šljunkovito. Uco Valley zauzima jugo-zapadni deo Mendoze i daje visoko kvalitetna vina, dok je Jug hladnije područje, pa tako baš tu pronalazimo elegantnija vina.

  Categna Zapata većinu svojih vinograda ima na južnim pozicijama Mendoze, kao i u Uco Valley. Nadmorska visina njihovih vinograda je između 900 i 1500 m. Vinariju je osnovao Nicola Catena, italijanski emigrant, 1902. godine. Smatrao je da bordoška  sorta Malbec upravo tu treba da nađe svoj novi dom. U sledećoj generaciji porodica je jedva održala svoje posede usled teške ekonomske situacije u Argentini tokom šezdesetih godina prošlog veka, da bi u trećoj generaciji Nicolas Categna Zapata, sadašnji vlasnik, pozicionirao ne samo vinariju, već argentinska vina uopšte na vinsku mapu sveta.

Vino koje sam probala na online degustaciji sa njihovim eksport menadžerom Richard Gordon-om je vino Nicolas i to iz tri berbe 2015, 2016. i 2017. Prva berba vina Nicolas, koje je ovu vinariju i proslavilo širom sveta, bila je 1997. Tokom narednih 25 godina prosečna ocena njihovih vina kod kritičara Robert Parker-a je 95 poena.

  2017. godina klimatski je bila vrlo izazovna za Mendozu. Dva kasna mraza tokom novembra, kad je vreme cvetanja loze, napravili su štetu vinogradu i to čak od 35%. Leto je bilo sušno i umereno toplo, najviša temperatura bila 37 stepeni, dok je najniža bila 22 stepena. Upravo velike temperaturne razlike dana i noći dali su vinu dobru koncentraciju tanina i aroma, dok je umereno toplo leto obezbedilo veće kiseline i stvorilo lep balans. Fermentacija se odigrala u 500L hrastu, kao i betonu, a vino je nakon toga odležavalo 18 meseci u francuskim baricima. Vino je duboke ljubičaste boje sa nijansama opeke. Miriše na začine, kasis i borovnice, uz obilje zemljanih nota, kao i eukaliptusa. Srednjeg je tela i lepo inkorporinaog alkohola. Elegantno, dobrih kiselina, u ustima pronalazimo crveno voće kao što su maline i ribizle. Završnica je duga i voćna.

  2016. godina je bila rekordno hladna godina, najhladnija u poslednjih 30 godina sa prosečnom temperaturom od 28 stepeni. Godina El Nino kada vetrovi, koji normalno duvaju s istoka prema zapadu duž ekvatora, duvaju sa sa svih strana, podiže se nivo okeana te padaju kiše u daleko većem obimu nego uobičajno. U pitanju je globalni klimatski fenomen i ima uticaja na klimu cele planete u većem ili manjem obimu. Pojavljuje se u periodima od 5-7 godina i traje od sedam meseci do dve godine u kontinuitetu. Fermentacija je tekla u 500l buradima, kao i u betonu, dok je vino odležavalo 18 meseci u novim francuskim baricima. Voćnija od druge dve berbe, a prva berba koja sadrži Cabernet Franc. Ljubičasto-crvene je boje, na mirisu borovnice, sladić i pregršt herbalnih tonova. Sveže, elegantno, somotnih zrelih tanina, u ustima osetimo crno voće, pretežno šljive, kao i senzacije kože i duvana. Ovo vino ima izuzetan potencijal odležavanja.

  2015. berba je bila klasičnija godina u klimatskom smislu. Bilo je dovoljno kiše, leto je bilo umereno toplo za argentinske uslove. S obzirom da grožđe nije jednakomerno sazrevalo na svim pozicijama, berba se odvijala u fazama što je dovelo do 210 različitih mikrovinifikacija. Vina su fermentisala u burićima od 225-500L, dok je odležavanje teklo u baricima tokom 18 meseci. Ovo je bila poslednja berba u čijoj kupaži nije bilo Cabernet Franc-a. Vino je rubin crvene boje, sa malo svetlijim nijansama na rubovima. Pronalazimo zemljane note na mirisu, moku i dim. Lepih tanina, nižeg u alkoholu i kiselinama, u ustima pronalazimo crno voće, kao i džem od jagoda. Završnica je duga i uporna.

U našoj ponudi možete naći Nicolas iz 2016. kao i njihovo vino sa grand cru pozicije Adrianna Malbec 2016.